Hašimoto je jedan od najčešćih poremećaja štitne žlezde u Sjedinjenim Državama i drugim razvijenim zemljama. Istraživanja pokazuju da promene prehrane i načina života mogu drastično poboljšati simptome, pored standardnih lekova.
Svaka osoba sa Hašimoto sindromom različito reaguje na lečenje, zbog čega je individualan pristup ovom stanju toliko važan.
Nekoliko dodataka može pomoći u smanjenju upale i antitela na štitnu žlezdu kod ljudi koji imaju ovu bolest. Pored toga, veća je verovatnoća da će osobe sa ovim stanjem imati nedostatak određenih hranljivih sastojaka, pa će možda biti potrebno da u ishranu uvrsti još neke namirnice:
Selen: Studije pokazuju da uzimanje 200 mcg selena dnevno može pomoći u smanjenju antitela na antitiroidnu peroksidazu (TPO) i poboljšanju blagostanja kod ljudi sa Hašimotovom bolešću.
Cink: Cink je neophodan za funkciju štitne žlezde. Istraživanja sugerišu da kada se koristi samostalno ili zajedno sa selenom, uzimanje 30 mg ovog minerala dnevno može poboljšati funkciju štitne žlezde kod ljudi sa hipotiroidizmom.
Kurkuma: Studije na životinjama i ljudima pokazale su da ovo moćno antiinflamatorno i antioksidativno jedinjenje može zaštititi štitnu žlezdu. Pored toga, to može pomoći u lečenju autoimunih bolesti uopšte.
Vitamin D: Pokazalo se da ljudi sa Hašimoto sindromom imaju znatno niži nivo ovog vitamina od opšte populacije. Štaviše, studije povezuju nizak nivo vitamina D sa ozbiljnošću bolesti.
Vitamini B: Ljudi sa Hašimotovom bolešću takođe imaju tendenciju da imaju malo vitamina B12. Uzimanje visokokvalitetnog vitamina B kompleksa povećava nivo B12 i drugih važnih vitamina B.
Magnezijum: Nizak nivo ovog minerala povezan je sa povećanim rizikom od Hašimotove bolesti i većim antitelima na štitnu žlezdu. Plus, ispravljanje nedostataka magnezijuma može poboljšati simptome kod ljudi sa bolestima štitne žlezde.
Gvožđe: Osobe sa ovim problemom imaju veću verovatnoću da razviju anemiju. Suplementi gvožđa mogu biti potrebni da bi se otklonio nedostatak.
Ako bolujete od ove bolesti, dijeta sa većom dozom hranljivih sastojaka može da vam pomogne da ublažite simpotme i poboljšate celokupno zdravlje.
Voće: bobice, kruške, jabuke, breskve, agrumi, ananas, banane
Neskrobno povrće: tikvice, artičoke, paradajz, šparoge, šargarepa, paprika, brokoli, rukola, pečurke.
Zdrave masti: avokado, ulje avokada, kokosovo ulje, maslinovo ulje, nezaslađene kokosove pahuljice, punomasni jogurt, kokosov jogurt.
Životinjski proteini: losos, jaja, bakalar, ćuretina, škampi, piletina.
Zrna bez glutena: smeđi pirinač, valjani zob, kinoja, testenine od smeđeg pirinča.
Seme, orasi i maslaci od orašastih plodova: indijski orah, bademi, makadamija, seme suncokreta, seme bundeve, prirodni puter od kikirikija, bademov puter.
Pasulj i sočivo: leblebije, crni pasulj, sočivo.
Mlečne i nemlečne zamene (obogaćene kalcijumom i / ili vitaminom D): kokosovo mleko, kokosov jogurt, bademovo mleko, indijsko mleko, punomasni nezaslađeni jogurt, kozji sir.
Pića: voda, nezaslađeni čaj, gazirana voda.
Izvor: Novosti
