Crna kafa je popularni jutarnji napitak pun zdravstvenih blagodeti. Evo kako ispijanje crne kafe utiče na vaše telo i um. Nije tajna da je kafa jedan od najpopularnijih pića. Prema Nacionalnom udruženju za kafu, više od polovine odraslih Amerikanaca pije kafu dnevno. Neki pune šolje sa puno kreme i šećera, ali drugi uzimaju kafu u crno, izbegavajući sav dodat šećer i masti.
Crna kafa ili ne, da li često reklamirane zdravstvene benefite kafe premašuju potencijalno štetne efekte? Da, kažu stručnjaci, ali umerenost je ključna.
Kafa je iznenađujući izvor hranljivih sastojaka
Prema studiji objavljenoj 2013. godine u časopisu Antioksidanti, kafa ima antioksidanse. Ovi antioksidanti mogu pomoći u prevenciji određenih karcinoma, bolesti srca i dijabetesa tipa 2.
Kafa takođe sadrži korisne hranljive sastojke, uključujući magnezijum, i vitamine B grupe niacin i riboflavin. Iako količine ovih vitamina nisu previše velike, mogu se zbrajati kada popijete nekoliko šolja, objašnjava Erin Palinski-Vade, registrovani dijetetičar u Hamburgu u državi Nev Jersei.
Šta je sa kafom bez kofeina? Takođe može pružiti ove prednosti, mada nivoi hranljivih sastojaka mogu biti smanjeni zbog procesa ekstrakcije kofeina.
Kofein vam može pomoći u budnosti i raspoloženju
U studijama se pokazalo da kofein pozitivno utiče na kogniciju, budnost i raspoloženje, pored toga što sprečava negativne efekte kao što je pospanost kod ljudi koji nemaju san, kaže dr Mandal. Prema istraživanju objavljenom 2014. u Psichopharmacologi, kofein je poboljšao budnost, vreme reakcije i logično rezonovanje kod radnika u smeni, vozača kamiona i hitnih službi. U studiji je 20 pripadnika specijalnih snaga u ovim kategorijama dobilo ili četiri doze od 200 miligrama kofeina ili placebo tokom kasnih večernjih i ranih jutarnjih sati tri uzastopna dana. Njihova budnost, logičko rezonovanje i kognitivna funkcija procenjivani su tokom studije.
Istraživači su zaključili da je ukupna dnevna doza od 800 miligrama kofeina tokom produženih perioda budnosti bila efikasna u jačanju kognitivne funkcije kada učesnici nisu mogli da spavaju tokom celog dana.
“Kafa u osnovi deluje kao stimulans u ovim slučajevima, ali blaga do umerena doze mogu biti od velike pomoći u ovakvim situacijama”, kaže dr Mandal.
Kofein vam može zaštititi mozak
Neke studije sugerišu da konzumacija kafe može da doprinese smanjenom riziku od stanja poput Alzheimerove i Parkinsonove bolesti, ali ovo istraživanje je ograničeno. Evo šta su istraživači do sada otkrili.
Studija iz 2016. koja je obuhvatila skoro 30 000 učesnika otkrila je da je povećana konzumacija kafe povezana sa manjim rizikom od Alchajmerove bolesti. Jedna studija u Journal of Alzheimer’s Disease otkrila je da ljudi koji su pili tri do pet šolja kafe dnevno imali su čak 65 odsto smanjenog rizika od razvoja demencije.
Kafa je takođe povezana sa manjim rizikom od Parkinsonove bolesti. Istraživači su analizirali više od 30 godina podataka više od 8.000 japansko-američkih muškaraca. Otkrili su da su oni koji su pili oko tri do četiri šolje kafe dnevno, u poređenju sa onima koji nisu pili kafu ili vrlo malo, povezani sa manjim rizikom od Parkinsonove bolesti.
Kofein može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2
Istraživanje objavljeno u Diabetologia pratilo je unos kafe više od 100.000 američkih muškaraca i žena starijih od 20 godina. Otkrili su da ljudi koji su popili dodatnu šolju kafe dnevno imaju 11 posto manji rizik za razvoj dijabetesa tipa 2. Druga istraživanja objavljena 2018. u časopisima Nutrition, Metabolism and Cardiovascular Diseases takođe povezuju dugotrajnu konzumaciju kafe sa manjim rizikom od dijabetesa pre dijabetesa i tipa 2.
Šta je sa bolestima srca i kafom?
Prethodna zabrinutost i kontroverza oko rizika od srčanih bolesti i kofeina uglavnom su odbačeni. Izveštaj u Stručnom pregledu kardiovaskularne terapije koji proučava kontrolisane studije otkrio je da su tri do četiri šolje kafe dnevno povezane ili sa neutralnim ili pozitivnim efektom na krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti i srčanu insuficijenciju. U pregledu objavljenom u časopisu Journal of Agriculture and Food Chemistri, istraživači su otkrili da je pijenje tri do pet šolja kafe dnevno povezano sa 15 posto smanjenjem rizika od kardiovaskularnih bolesti, a veća potrošnja nije povezana sa povišenim kardiovaskularnim rizikom.
Crna kafa je možda zdraviji izbor
Dodavanje velike količine dodanih šećera i zasićenih masti kroz punomasno mleko ili kreme u vaše piće može nadoknaditi zdravstvene beneficije i povećati zdravstvene rizike, kaže Palinski-Vade. Visoke količine dodatog šećera mogu povećati rizik od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2, dok velike količine zasićenih masti mogu povećati lipide u krvi ili holesterol i povećati rizik od srčanih bolesti.
“Najbolji način da se pije kafa bila bi crna ili sa nezaslađenim aromama poput cimeta”, kaže Palinski-Vade.
Najzdraviji način kuvanja kafe
Izbor načina kuvanja je važan, prema istraživačkom članku iz 2020. u European Journal of Preventative Cardiologi. Istraživači su otkrili da je nefiltrirana kafa povezana sa većom stopom smrtnosti u poređenju sa filtriranom kavom. A filtrirana kafa je zdravija od toga što se uopšte ne pije kafa, prema članku. Zato je dobra ideja da preskočite francusku štampu zbog zdravije navike kafe.
Pa, koliko kafe možete da popijete?
Preporučeni unos crne kafe zavisi od starosti, težine i tolerancije na kofein, kaže Palinski-Vade. Većina ljudi ne bi trebalo da pređe 400 miligrama kofeina svakog dana – to je količina u oko četiri šolje kafe. Veće količine mogu negativno uticati na hormone stresa u telu i potisnuti oslobađanje hormona za osećaj dobrog serotonina. Pijenje veće količine od preporučene može takođe povećati krvni pritisak, kaže dr Mandal.
Izvor: Zdravaiprava
