Iako svesni da je pušenje štetno po zdravlje, 1 od 3 pušača uopšte ne želi da odustane od svoje loše navike. Ostale dve trećine žele, ili su u nekom trenutku poželele da prestanu. Dok su neke studije pokazale da je između 8 i 11 pokušaja potrebno da se prestane sa pušenjem, istraživanje Univerziteta u Torontu je još pesimističnije i pokazuje da – jedan pušač pokuša čak 30 puta pre nego što uspe da izdrži jednu godinu bez cigarete.
Zbog ove trećine koja ne želi ili velikog broja onih koji odustanu pre nego što stignu do cilja, lekari se konstantno nalaze pred ogromnim izazovima. Kako se suočiti sa pacijentom koji se nakon operacije grla iskrada iz bolničke sobe ne bi li „zapalio koju“.
Nesumnjivo mu je nebrojeno puta rečeno – prestani. Sasvim sigurno je upozoravan na posledice. „Stara škola“ lekara čvrsto zastupa potpuno legitiman stav – moje je da ga obavestim o posledicama i posavetujem, na pacijentu je kako će da reaguje. I nisu otvoreni za bilo koju drugu opciju. Drugi deo lekara spreman je da prizna da manje štetna rešenja postoje. Ne toliko dobra kao potpuni prestanak pušenja i bilo kakvog konzumiranja duvana i nikotina, ali svakako bolje od pušenja pakle, dve, pa i tri dnevno.
Jedna je opcija smanjiti broj popušenih cigareta. Nije isto popušiti 40 i popušiti 10 cigareta u jednom danu. Nije isto popiti gajbu ili 3 flaše piva.
Druga su opcija nikotinski flasteri ili žvake. Naučna istraživanja su pokazala da nikotin zapravo nije uzročnik pušačkih bolesti, pa zadovoljenje potrebe za ovom supstancom, bez propratnih efekata pušenja, zapravo je dobar izlaz iz problema.
Treći, najnoviji i najkontroverzniji pristup su alternativni duvanski proizvodi.
Oni koji nemaju duvan uopšte, već korisnici inhaliraju tečnost koja sadrži nikotin (e-cigarete) i oni koji zagrevaju, a ne sagorevaju duvan, eliminišući duvanski dim i time određenu količinu štetnih materija koje on u sebi sadrži (IQOS). Iako nisu bez rizika, što čak i sami proizvošači naglašavaju, jesu manje štetni. Ako studije britanskih, nemačkih ili ruskih državnih instituta potvrđuju da se manje štenih materija emituje kada se oni konzumiraju, to pretpostavljamo daje neki kredibilitet ovim tvrdnjama.
Mnogi zagovornici potpunog prestanka pušenja ipak su apriori protiv.
S’ pravom, kada tvrde da to može dovesti do situacije da tinejdžeri uz te uređaje ne pokušavaju da nađu manje štenu altrenativu pušenju, nego po prvi put ulaze u svet nikotina, kao što se ne tako davno masovno i desilo u SAD zbog jedne elektronske cigarete.
Ali da li je potrebno uvesti striktnu kontrolu kome i kako se komunicira da alternativa postoji ili potpuno ignorisati njeno postojanje? Činjenica je, kao što to obično biva, da su
najkontroverznije mere zapravo i najefikasnije.
Podaci iz Japana govore u prilog toj tvrdnji.
Broj prodatih cigareta je usled negativnih kampanja i ostalih „antipušačkih mera“ godišnje padao po 2-3 odsto.
A onda su se pojavili IQOS, kasnije i proizvodi drugih kompanija koji zagrevaju duvan, pa je veliki broj pušača počeo da prelazi na ovu zamenu za cigarete, što je dovelo do toga da je u 2017. broj prodatih cigareta u odnosu na 2016. opao čak 18,4 odsto.
Dakle, nisu odustali potpuno od duvana i nisu potpuno uklonili rizik njegovog konzumiranja, ali jesu prešli na manje štetnu zamenu.
Da li je manje štetno dovoljno dobro, ostaje dilema o kojoj će svako za sebe morati da odluči.
Izvor: Zdravaiprava
