Masturbacija može biti zdrav deo vašeg seksualnog života. Ali, da li je to ponekad problem? Evo šta stručnjaci žele da znate o kompulzivnoj masturbaciji. Da li je zavisnost od masturbacije stvarna?
Pa je li masturbacija zaista zavisnost?
Govoreći o “zavisnosti od masturbacije” ljudi zapravo misle na prekomernu ili kompulzivnu masturbaciju. Ali, nema konačnih dokaza da masturbacija izaziva zavisnost, kaže klinički seksolog Joe Kort, direktor Centra za odnose i seksualno zdravlje.
“Nikada u praksi ne koristim termin zavisnost, osim ako ne mislim na spoljnu hemikaliju koju čovek uzima izvan tela i koja može da izazove zavisnost”.
Ni psiholog dr Laurie Mintz, profesor psihologije na Univerzitetu Florida nije mišljenja da mastrubacija može da se naziva u nekom obimu zavisnost od samozadovoljavanja.
“Imenovanje bilo čega seksualnim zavisnošću – kao što je zavisnost od masturbacije, pornografija – jedna je od najkontroverznijih tema na terenu, sa snažnim osećanjima na obe strane”, kaže Mintz dok Judith Golden, seksualna terapeutkinja iz Toronta taj termin koristi u svojoj praksi, jer kaže da je to reč sa kojom se ljudi povezuju i razumeju.
“Postoje žudnje za ponavljanjem aktivnosti koja je prijatna, a koja često izaziva sramotu, a opet, to će se ponoviti čak i nakon odlučnosti da se zaustavi”, kaže Golden.
Nema dijagnoze za “zavisnost od masturbacije”
S tim u vezi, zavisnost od masturbacije nije stanje mentalnog zdravlja koje se može dijagnostikovati. Ne postoji zvanična klinička dijagnoza, a nema je ni u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje.
Pored toga, Američko udruženje seksualnih terapeuta, savetnika i vaspitača, jedna od glavnih organizacija za seksualnost u zemlji koja pruža sertifikat o seksualnoj terapiji, ne prepoznaje masturbaciju kao zavisnost. Prema Mintzu, udruženje je zauzelo izričit stav protiv upotrebe ove reči. Umesto toga, poželjniji je izraz “kompulzivna masturbacija” ili “kompulzivno seksualno ponašanje”.
Kompulzivna masturbacija može se smatrati poremećajem hiperseksualnosti ili delom kompulsivnog seksualnog ponašanja, mada ni ona nisu uključena u DSM-5 kao specifični uslovi.
Koji su znaci da je masturbacija problem?
Učestalost masturbacije sama po sebi nije razlog za zabrinutost, prema Minzu. Međutim, ako se založite za neka ili sva sledeća pitanja, to je znak da možda imate problem sa masturbacijom.
Da li preskačete društvene događaje da biste ostali kod kuće i samozadovoljavali se?
Da li vam nedostaje posao da biste ostali kod kuće i samozadovoljili se?
Da li masturbacija ometa vašu sposobnost stvaranja ili održavanja novih veza?
Da li vaš dom, posao, škola ili lični život trpe zbog masturbacije?
Kasnite li na sastanke, otkazujete li događaje ili ostavljate sastanke za druženje ranije da biste se samozadovoljili?
Da li se samozadovoljavate na javnim ili neprikladnim mestima?
Kada osećate negativne emocije – poput besa, anksioznosti, stresa ili tuge – da li je vaš jedini ili pretežno odgovor na masturbaciju radi udobnosti?
Da li se osećate krivim, uznemirenim ili uznemirenim nakon masturbacije?
Da li vam je teško da prestanete da razmišljate o masturbaciji?
Kompulzivno samozadovoljavanje, međutim, predstavlja razlog za zabrinutost ako želite da budete seksualni sa nekim drugim, ali vam preči na putu prema masturbaciji.
“Neki ljudi su aseksualni ili sivo-seksualni i više vole masturbaciju od ljudi, što je u redu”, kaže Kort.
Ali, ako masturbirate umesto da budete sa partnerom Kort bi podstakao pravljenje pauze.
Ostali problemi sa kompulzivnom masturbacijom
Iako Kort kaže da je najveći potencijalni neželjeni efekat kompulzivne masturbacije navikavanje na vaš sopstveni dodir i vreme, neki ljudi se tokom ove aktivnosti često povrede.
“To ponekad može biti znak hiperseksualnosti zbog seksualnog zlostavljanja u detinjstvu ili drugih seksualnih trauma”, kaže Kort.
Napomena o masturbacionim stigmama
Pored toga, neki ljudi se osećaju krivima zbog masturbacije jer se ona kosi sa njihovim kulturnim ili verskim vrednostima. U ovom slučaju, problem je obično više u krivici nego u samozadovoljavanju, kaže Mintz.
“Osoba se ponaša prirodno, zdravo, ali ono što su joj rekli da je pogrešno, pa oseća sukob između svojih uverenja i svog ponašanja. To može stvoriti krivicu kod ljudi koji se bave masturbacijom, što je zdravo i normativno ljudsko ponašanje”.
Zašto bi neko mogao da razvije kompulzivnu masturbaciju?
Mintz primećuje da stručnjaci ne znaju sve uzroke kompulzivnog seksualnog ponašanja. Ključno je sagledati osnovna psihološka pitanja, kaže psihoanalitičar Paul Joannides, autor knjige “The Guide To Getting It On”.
“Na primer, postoje li osećaji mrtvosti, praznine, besa ili depresije kod kojih može da vam pomogne osećaj od mogućnosti orgazma? Ako je to slučaj, onda treba da se pozabavite onim osnovnim problemima”, kaže Joannides.
Kort kaže da su ljudi ponekad izloženi većem riziku od kompulzivne masturbacije ako su doživeli seksualno zlostavljanje u detinjstvu ili ako imaju problema sa intimnošću.
Kompulzivna masturbacija može biti povezana i sa neurološkim problemima. Jedna studija u PLoS One sugeriše da su ljudi sa kompulzivnim seksualnim ponašanjem pokazali veće veze između određenih moždanih struktura poput onih u krugovima za nagrađivanje droge. To znači da mogu biti skloniji kompulzivnom seksualnom ponašanju, poput masturbacije, zbog svoje neurobiologije.
Izvor: Zdravaiprava
