Dispareunija je pojava bola prilikom polnog odnosa ili neposredno nakon njega u području polnih organa žene (ovo stanje, iako vrlo retko, može se pojaviti i kod muškaraca). Nastaje usled akutnih i hroničnih oboljenja i stanja genitalnih organa, od kojih su, kod žena, najčešća: upale vestibularnih žlezdi (koje omogućavaju vlaženje vagine), neke vaginalne infekcije (trihomonijaza), ožiljci posle zasecanja međice (radi lakšeg porođaja), postklimakterično stanjivanje vaginalnog zida, otvoreni himen, koji se pri svakom koitusu ponovo povređuje, ranice na ušću materice i, posebno, nedovoljna lubrikacija (vlaženje vagine).
Polna disfunkcija
Dispareunija je vodeći uzrok polne disfunkcije kod žena. Uključuje različite nivoe boli – od osećaja neprijatnosti u vagini, do jakog bola prilikom odnosa. Bol se može javljati povremeno ili može biti trajno prisutan. Ako je bol prisutan od prvog polnog odnosa govorimo o primarnoj, a ako se javlja kasnije tokom života o sekundarnoj (ili stečenoj) dispareuniji.
Negativno dejstvo bolnog koitusa ogleda se i u tome što on često uzrokuje druge seksualne poremećaje, kao što su frigidnost i vaginizam kod žena, ili impotencija i prerana ejakulacija kod muškaraca. Dispareunija, ako se na vreme ne leči, može imati negativne posledice, kako na partnerskeodnose, tako i na individualni doživljaj seksualnosti.
Dispareunija se ispoljava u toku seksualnog odnosa, kroz vrlo široku simptomatologiju, koja se kreće od osećaja pečenja u vagini, ili u predelu glansa penisa, pa sve do bolova koji zahvataju skoro ceo genitalni aparat. U težim slučajevima se, isključivo kod žena javlja, pored bola, i mučnina. Zbog toga, dispareunija redovno dovodi do proređivanja, pa i prestanka seksualnih odnosa, jer je bol, najčešće jak, da poništava zadovoljstvo koje partneri u odnosima imaju.
Lečenje
Lečenje je vrlo složeno. Ako je poznat organski uzrok bolesti, lečenje je etiološko (leči se stanje ili bolest koja je uzrokovala dispareuniju), dok je u većine ostalih slučajeva lečenje vrlo složeno i dugotrajno. U lečenju je vrlo značajan interdisciplinarni pristup bolesniku, ginekologa, psihijatra i urologa.
Kod psihološki nastale dispareunije se najpre tzv. bihevioralnom analizom otkrivaju situacije u seksualnom ponašanju u kojima su, traumatskim uslovljavanjem, nastali strahovi – uzročnici bola. Zatim se te “strašne” situacije tretiraju jednom od standardnih bihevioralnih metoda, najčešće sistematskom desenzitizacijom, kojom se strahovi gradirani na skali od slabijih ka jačim postepeno kontrauslovljavaju dražima i situacijama s pozitivnim seksualnim predznakom.
Ovakvim pristupom strahovi se gube, a tim se redukuje napetost genitalnih mišića i bol koju ta napetost, pri seksualnomodnosu, izaziva. Uz navedeni program ide, bez obzira na raznovrsnost strahova, i preporuka partnerima da maksimalno produže predigru, jer se njome dodatno postiže neophodna opuštenost. Kako, ponekada, i sam koitalni položaj može potencirati bol (zbog individualnih specifičnosti u građi genitalija), savetuje se njegova promena. Naravno, celi tretman je individualno prilagođen, kreće se po, unapred definisanim fazama, s kućnim vežbama, uz redovne konsultacije s terapeutom. Terapijski postupak će, ipak, dati pozitivne rezultate, samo ako partneri imaju dovoljno strpljenja, dobru volju i, pre svega, pozitivna osećanja jedan prema drugom.
Izvor: Stetoskop
