Dojenje može dvostruko smanjiti rizik razvoja postporođajne depresije, objavili su britanski naučnici nakon istraživanja u kojem je učestvovalo 14 hiljada mladih majki.
Kod svake se desete žena nakon porođaja razvije postporođajna depresija. Istraživanje naučnika sa Kembridža pokazalo je da taj rizik pada za 50 posto kod svake majke koja počne dojiti. Rizik se smanjuje sa svakim nedeljnom dojenja do prvog meseca deteta. Naučnici razloge za to vide u hormonu dobrog raspoloženja koje se luči pri proizvodnji mleka. Međutim, rizik se udvostručuje kod žena koje žele da doje , a pokaže se da to ne mogu.
– Dojenje ima pozitivan efekat , ali nažalost ima i druga strana medalje. Majke koje žele da doje, a ne mogu, imaju najveći rizik za postporođajnu depresiju u svim grupama – kazala je BBC – ju jedna od vođa istraživanja Maria Lacovou i naglasila da se njima treba posvetiti posebna pažnja. Rezultati su objavljeni u časopisu “Maternal and Child Health”.
Višemesečno dojenje može da utiče i na razvoj inteligencije, tvrde brazilski istraživači u studiji objavljenoj danas u časopisu Lancet Global Health, navodeći da dojene bebe ostvaruju bolje rezultate u školi i dobijaju bolja radna mesta kada porastu.
Istraživanjem tima naučnika sa Univerziteta u Pelotasu bilo je obuhvaćeno 3.500 beba rođenih 1982. godine koje su dojene u rasponu od jednog meseca do više od godinu dana.
Oni koji su kao bebe dojeni duže, imali su veći broj bodova na testovima inteligencije kada su odrasli, a danas imaju za trećinu veću platu od prosečne i obrazovaniji su.
Brazilski stručnjaci su naveli da su vodili računa i o raznim drugim faktorima koji mogu uticati na inteligenciju, kao što je nivo obrazovanja i dohodak roditelja, težine bebe na rođenju, starost majke na porođaju i činjenica da je pušila za vreme trudnoće.
– Mogući mehanizam koji objašnjava blagotvorni uticaj majčinog mleka na inteligenciju je prisustvo zasićenih masnih kiselina dugog lanca koje su od ključnog značaja za razvoj mozga- kazao je vođa istraživanja dr Bernardo Lesa Horta.
On je istakao da, za razliku od prethodnih, brazilska studija nudi jedinstven pogled jer obuhvata dojilje iz svih društvenih sredina.
Svetska zdravstvena organizacija već godinama vodi kampanju u korist dojenja, koje promoviše kao “najefikasniji način” u zaštiti celokupnog zdravlja deteta.
SZO preporučuje dojenje u prvih šest meseci života deteta, ali priznaje da manje od 40 odsto beba u svetu koristi majčino mleko.
U studiji objavljenoj 2014. godine u Analima britanskog Kraljevskog društva, britanski naučnici su pokazali da dojenje u trajanju od tri do 12 meseci ima zaštitni efekat od od kardiovaskularnih bolesti.
Pripremila: Lidija Bratun
