Naše telo je jedinstvena mašina, puštena u upotrebu bez priloženog uputstva. Do pre desetak godina jedva da ste mogli da nađete štivo o funkcionisanju sopstvenog tela, osim stručnih medicinskih knjiga iz fiziologije. Srećom, danas je drugačije, kaže u autorskom tekstu dr Sanja Toljan, specijalista za hormonsko lečenje.
– U našem telu postoje dve male nadbubrežne žlezde koje luče hormone potrebne za odbranu tela od spoljašnjih i unutrašnjih patogenih faktora. Kako naši životi postaju složeniji i stresniji, naše žlezde su prinuđene da rade više. U nemilosrdnoj svakodnevici, okruženoj rokovima i borbom sa nadređenima i podređenima, retko isključujemo nadbubrežnu žlezdu. Ovome su posebno sklone žene, majke sa decom, jer ni kod kuće ne nalaze potreban odmor. Posle posla čeka ih novo polje rada, protkano još dubljim emocijama i još zahtevnijim. Od depresije, hroničnih bolova, nesanice, do alergija, kožnih promena, smetnji u varenju, umora, iscrpljenosti nadbubrežne žlezde, pokazuje se na različite načine. Najgore je što se ovaj poremećaj ne pominje u našim medicinskim knjigama i zvanična medicina se njime ne bavi. Iscrpljena nadbubrežna žlezda se ne leči lekovima i to je ključni zaključak u kome farmaceutska industrija ne vidi svoj profit, ali se depresija i hronični bolovi, da ne govorimo o alergijama, i te kako „isplate”. Na svom životnom primeru sam videla šta je hronični stres na radnom mestu učinio za moje zdravlje. Razbolela sam se od upale krvnih sudova i zglobova, za koju sada, a tada niko nije znao ni sumnjao, znam da je posledica iscrpljene nadbubrežne žlezde.
Moje telo je podleglo hroničnom stresu, a tek kada sam se povukla iz patogene sredine, promenila ishranu i naučila da se odmaram, simptomi su nestali bez upotrebe farmakološke terapije. Kao lekar sam dobila potvrdu da moja terapija deluje.
Stanje osiromašene nadbubrežne žlezde, u anglosaksonskoj literaturi nazvano „nadbubrežni zamor“, leči se kvalitetnim odmorom, pravilnom ishranom, laganim vežbanjem i primenom tehnika smanjenja stresa. Zvuči jednostavno, ali treba računati i na stručnu pomoć, ili bar pomoć iz literature ili interneta, gde možete naučiti mnogo korisnih stvari. Ljudi koji naporno rade i ne maze svoje telo tada će patiti od iscrpljenosti nadbubrežne žlezde. Kako su sve žlezde u telu povezane i kako luče hormone koji su u stalnoj interakciji, velika je verovatnoća da će doći do drugih bolesti i poremećaja u telu. Sve je u telu povezano, sve se može uništiti, ali i izlečiti. Vreme je da počnete da razmišljate i o nadbubrežnim žlezdama. Dajte im zamah, odmorite se, vežbajte i jedite zdravo.
Savet za početak – izbacite hranu koja sadrži gluten, to nije dobro za žlezde u telu. Istraživanja su pokazala da se zapaljenje štitne žlezde smanjuje kada se žitarice koje sadrže gluten eliminišu iz hrane. Pokušajte da jedete voće, povrće, meso, ribu. Ovo je tzv. paleolitska dijeta koja odmara žlezde. A mleko? Učinite dobro svom telu, pa se i njega rešite.
Tekst: Dr Sanja Toljan
