Drina. Reka. Smaragdno zelena, tamna, prozirna, mutna. Svejedno, najlepša je. Večna. Ćudljiva. Jedina. U narodnom predanju njen vijugavi tok zabeležen je rečima „Ko će krivu da ispravi Drinu“. Nikom to vekovima ne pođe za rukom i osta Drina zanavek vijugava, divlja, neukrotiva zavodnica koju tokom leta posećuje rekordan broj turista iz Srbije i sveta.
Mnogi su pokušavali da opišu njenu lepotu, a svako ko se s ovom lepoticom makar jednom sreo ne može da je zaboravi. Jednostavno, useli se ova divljakuša čoveku u mozak i telo kao ljubav i najjača strast. I uvek joj se vraća. S onim treptejem u stomaku koji boli, ali prija.
– Zanosila me je kao neko živo, božanstveno biće. Njena bistra čarobna zelena boja, puna sunca, koja mi se tih godina redovno slevala u dušu svakog leta, ispunila me za celi život vedrinom, čistotom i nekom čudesnom snagom, zabeležio je pisac Isak Samokovlija u svojoj pripovetci „Sunce nad Drinom“.
Zavela je i Roberta de Nira
Ivo Andrić o njoj je ovako pisao u romanu „Na Drini ćuprija“:„Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala. Samo na nekoliko mesta rečnog toka njene se obale proširuju u otvorene doline i stvaraju, bilo na jednoj bilo na obe strane reke, župne, delimično ravne, delimično talasaste predele, podesne za obrađivanje i naselja.„ Govorio je naš nobelovac: „Sve su Drine ovog sveta krive i nikada se neće moći svekolike ni potpuno ispraviti, ali nikad ne smemo prestati da ih ispravljamo”.
Zalud. Ovu Drinu, jedinu pravu, niko u potpunosti ne savlada.
Niko se nikada nije složio oko toga gde je Drina najlepša. Mnogi kažu da njena lepota najviše dolazi do izražaja tamo gde preseca kanjone i probija se kroz klisure. Drugi pak tvrde da u punom sjaju zablista tek kada se negde ispod Ljubovije smiri i na trenutak pretvori u pitomu ravničarsku reku.
Zavela je i glumca Roberta De Nira kada je 1967. putujući auto-stopom kroz Srbiju prespavao jednu noć na livadi pored Drine u Gornjoj Koviljači. Toliko je bio oduševljen ovom rekom da je nekoliko godina kasnije svojoj ćerki dao ime Drina.
Kućica na steni, svetska atrakcija
Ako dođete na Drinu, jedan od najlepših prizora koji ćete videte svakako je Kućica na steni. Pre nekoliko godina časopis “Nacionalna geografija” posvetio je ovoj kućici jedan broj, a potom su o njoj pisali “Dejli mejl” i “Biznisinsajder”, koji ju je svrstao u top 16 najčudnijih kuća na svetu.
Dugačka je 346 kilometara, pripada Crnomorskom slivu, a nastaje spajanjem reka Tare i Pive kod Šćepan Polja i najveća je pritoka reke Save. Pripada Crnomorskom slivu, a nastaje spajanjem dveju reka – Tare i Pive kod Šćepan Polja. U svom donjem toku, reka Drina stvara predivne meandre, pa se zbog toga smatra jednom od najlepših reka Balkana.
Smatra se da ime Drina potiče od prasrpske osnove reči DER, od koje je nastao i glagol drati, derati sa značenjem cepati, kidati. Ova reč opisuje veliku snagu vode, koja ima moć da dere stene, planine i zemljište radi stvaranja svog toka. Po drugoj teoriji ime Drina dobila je po Drinosu, mitološkom paganskom božanstvu kome su prinosili i ljudske žrtve.
Postoji i ova priča: Kada je turski sultan Mehmed Fatih 1463. osvajao Bosnu, preko Drine kod Ustikoline, prevela ga je na skeli mati trojice braće Kujundžića. Kad je bio na sredini reke, upade mu konj u vodu i utopi se, na što sultan povika: „Bu su derin“ – „Ova voda je duboka“. Od reči „derin“, vele, postalo je ime Drina.
Narod ju je dugo zvao i Zelenika i Zelenka – po smaragdno zelenoj boji vode. Njen kanjon, ponegde dubok i hiljadu metara, drugi je po veličini u Evropi i treći u svetu, posle Kolorada i Tare.
Od svih mostova na Drini najpoznatiji je stari most u Višegradu, zadužbina Mehmed paše Sokolovića, izgrađen 1571. Ali lepi su i drugi drinski mostovi. Nedavno je otvoren obnovljeni Most kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, koji preko Drine povezuje Zvornik u Bosni i Mali Zvornik u Srbiji. Ovo je inače prvi drinski most, izgrađen 1929, namenski za potrebe saobraćaja. Planirali su ga zvornički trgovci i to baš na mestu gde se 1919. iskrcao kralj, koji će, ispostavilo se, ostati jedini državnik obeju Jugoslavija koji je zvanično posetio Zvornik.
Čista i bistra, Drina predstavlja svojevrsni raj za ribolovce, izletnike, kupače, ljubitelje regate koje se održavaju leti i odmora u prirodi, pa se u svim smeštajnim kapacitetima na ovoj reci traži mesto više i svakako je među top pet najposećenijih destinacija u Srbiji. Cene nekretnina i zemljišta pored ove reke, kažu dobro upućeni, skočila je deset puta u odnosu na period pre pandemije. Ljudi ne žale novac da sebi obezbede komad raja pored ove zelenooke lepotice.
Svi koji jednom otkriju njene čari su jednoglasni: “Ma kakvo more, kad imamo Drinu”. I već planiraju da joj se s prvim toplijim danima ponovo vrate i nastave da uživaju u njenom mirisu i lepoti. Šta će, nemaju izbora… Zavela ih ova neukrotiva, smaragdna zavodnica, pomutila im razum, pa samo na nju misle. I čuvaju je. Da nikome nikada ne padne na pamet da uništava njenu lepotu.
Zanimljivosti…
- Reka Drina bila je granica između Zapadnog i istočnog Rimskog carstva
- 27. marta 1896. godine Drina je dostigla vodostaj 14 m veći od normalnog i poplavila ćupriju u Višegradu
- Krajem 19. veka ovom rekom su krstarili Austro-Ugarski parobrodi i dolazili do Zvornika
Izvor:Zdravaiprava
