Kronova bolest i drugi oblici zapaljenskih oboljenja creva pogađaju oko 10.000 ljudi u Srbiji, a mnogi i ne znaju da ih imaju dok već nisu uznapredovale. Simptomi bolesti creva su jako neprijatni, a mogu biti i opasni, jer izazivaju strukturalne promene koje mogu dovesti i do nastanka ozbiljnijih zdravstvenih problema. Ipak, izmenama u ishrani možemo smanjiti rizik, kaže gastroenterolog prof. dr Dino Tarabar. U pitanju su promene ne samo namirnica, već i načina i vremena kada jedemo.
“Najpre, dan počnite s nečim što pokreće creva, to su vlakna. Ujutru uzmite palentu, ovsene pahuljice, mekinje, ječam, zob… To je hrana za dobre bakterije, one se time hrane, ne može naš organizam da svari belančevine i masti, kompleksne ugljene hidrate, to bakterije svare za nas. Da bi taj ekosistem radio dobro za vas, njih ima deset na četrnaesti stepen. Uzimajte voće, povrće, za ručak bareno meso, supu i salatu. Ne jedite ugljene hidrate, uveče se ne jedu hleb, krompir, pica i pasta već meso od ručka i salata. Poslednji obrok neka bude u sedam uveče”, rekao je on.
Pogrešno se hranimo, među lošim navikama su i neredovna ishrana, ali i konzumiranje određene vrste pića.
“Kada dodate brzu hranu, slatkiše, gazirana pića, da ne govorim o brendovima, ali shvatate o čemu pričam. Pa kad ne jedete redovno, već jedete jednom dnevno za tri čoveka, pa legnete, onda kiselina krene da jede vas. Ljudi su sami krivi za te tegobe”, upozorio je on. Naravno, neredovna ishrana nije isto što i autofagija, za koju je ranije stručnjak objasnio kako se pokreće.
“Mi smo ono što jedemo”, rekao je gastroenterolog, a onda objasnio i grešku koju ljudi prave kada piju vodu.
“Uzimajte dva deci vode na svakih sat vremena dok ste budni. Ne na eks! Nego da pijete postepeno”, kazao je doktor.
Kada je reč o preventivnom i konstantnom konzumiranju probiotika, gastroenteorolog kaže da to ima smisla samo u slučaju kada putujemo u novu sredinu.
“Ako idete u inostranstvo, gde je drugačija voda i hrana, negde daleko, doći ćete u kontakt sa potencijalnom infekcijom. To je jedini slučaj. A da vi bez ikakvih tegoba uzimate probiotik, to je preveliko očekivanje od tog preparata. Ima koristi, ali treba znati kada se daje. Ne znaju ljudi ni da koriste probiotike, kupuju ih na rasprodajama jeftino, a ima različitih sojeva i funkcija i tačno se zna kada se koji koristi, i za šta. Ne možete da odete u apoteku i da kažete – dajte mi probiotik, nije isti za nadimanje, proliv ili gasove. A nažalost, kupujemo najjeftiniji”, rekao je on.
Sa druge strane, aktivni ugalj skuplja toksine u želucu kada se otrujemo, a niže u debelom crevu nema nikakvog efekta.
“Ako ima toksina u gornjem delu trakta, uhvatiće se za aktivni ugalj i on će ih izbaciti”, rekao je on.
O tome kako ćemo prepoznati virus ili trovanje hranom, doktor kaže da je glavna razlika u tome što virus traje nekoliko dana, a dugotrajni proliv ili drugi neprijatni simptomi razlog su za odlazak lekaru.
“Svi možemo da se otrujemo hranom, to će trajati dva–tri dana. Ali ako imate mesec dana proliv, bolove, temperaturu, to je apsolutno vrlo sumnjivo na inflamatorne bolesti. To moraju da znaju pacijenti, ali i mlađi lekari, gde se dolazi za primarnu zaštitu”, rekao je on.
Izvor: B92
