Jelena bustuje, motiviše, hrabri, inspiriše…. Ona je borac i ne odustaje. Teško joj je, ali ne prestaje. Jelena Drobnjak je bila do nedavno emotivni prejedač, ali je onda odlučila da ne odustane od sebe, da se pokrene. Borbu prati i beleži na Instagram profilu “Hrana nije emocija“, a za portal Zdravaiprava, posle više od 80 izgubljenih kilograma, svima poručuje: „Kada mogu ja, možeš i ti“.
Jelena kaže da je celog životaimala problema sa kilogramima, a glavni okidač da se pokrene bio je kad je kazaljka na vagi premašila 150 kilograma. Zdravlje joj je bilo dovedeno u pitanje i rešila je da stvari postavi na pravo mesto.
„Ceo svoj život imam problem sa kilogramima, onda sam lepo samo postavila u svojoj glavi sve kako je trebalo, na primer zašto se prejedam, čime sam nezadovoljna, šta mogu da rešim, a šta je neophodno da prihvatim iz prošlosti bez osećaja griže saveti. Kada sam postala svesna činjenice da svoje trauma nisam izlečila već da sam ih samo potisnula, shvatila sam da tražim utehu u hrani i da je nikada tamo neću naći“, priča iskreno i kaže da u procesu mršavljenja nije imala psihološku podršku.
Zašto sam odustala od sebe
Godinu dana pre odluke da se razračuna sa kilogramima postavljeno joj je jedno pitanje od strane psihijatra: „Zašto ste odustali od sebe?“.
„To pitanje je pokrenulo million pitanja u meni, pa sam samo krenula da postavljam stvari na svoje mesto, da se oslobadjam osećaja krivice i osećaja griže savesti, počela sam da prihvatam činjenicu da sam dovoljno dobra i bez dodvoravanja. Bilo mi je čudno kako mogu uvek da pomognem i da rešim nečiji problem, a sebi ne mogu i to u samo jednom, a to je dijeta. To je taj rad na sebi, kada krenete od početka, kada prestanete da prebacujete krivicu na druge osobe iz vašeg života, kada preuzimate odgovornost za sve što radite.
Gojaznost je teška i drugo ime za fijasko u dijeti je izgovor, veoma moćno oružje koje koristimo u samoobmani“.
Tako je krenula njena borba, jer veruje da je svaki čovek zatvoren sistem, ako nismo dobro mentalno, emotivno ili organski obolimo, nešto tu ne štima.
Emotivno prejedanje
Emotivno ili kompulzivno prejedanje predstavlja šablon korišćenja hrane kao načina da se izborite sa stresnim situacijama. Ovaj fenomen uopšte nije redak i svakom se verovatno desilo da ga iskusi, bilo da je to kad pojedemo kesu čipsa jer nam je dosadno ili celu čokoladu nakon napornog dana na poslu.
Jelena je hranom „zatrpavala“ neke svoje lične probleme- traume iz detinjstva, fizičko nasilje, smrt oca, manjak ljubavi.
„Nas svemu uče, ali nisu nas naučili kako mi da volimo sebe. Kada dođete do te trocifrene brojke na vagi, samopouzdanje je jako nisko, samopoštovanje praktično i ne postoji, to se na nama i vidi, ne postoji način da to sakrijemo“, objašnjava i kaže daje sve počelo tako što je prvo sredila sve što je trebalo da se sredi, jačala je prihvatala sebe onakva kakva jeste bez etiketiranja drugih ljudi.
„Fizički izgled nije suština, ali puno govori o tome u kakvom se stanju nalazimo, da li smo zadovoljni ili nismo. Višak kilograma je samo broj, koji se može promeniti, a mi žene smo mnogo više od broja“.
Nema odustajanja
U procesu transformacije koji traje više od godinu dana Jeleni ni na kraj pameti nije bilo da odustane, kaže nije imala racionalan razlog da odustane od sebe.
„Iako zadnjih devet kilograma ide teško, ja padam ali se i dižem i mogu sve samo ne da odustanem od sebe, ne želim i tačka, ovde je moja zadnja. Kada rešite uzroke emotivnog prejedanja, shvatate ko ste, šta te, šta možete, jačate sebe iz dana u dan, ne prihvatate tuđe mišljenje o sebi, ne padate pod uticaj tuđeg nezadovoljstva. Moj osnovni motiv je zdravlje, da budem srećna i zadovoljna i da moja ćerka zna da ima mamu koja je zdrava i na koju može da se osloni“.
Priznaje i da nije lako, ali je osećaj kad stane na vagu, kada se pogleda u ogledalu „prokleto dobar“, boriti se sa sobom je jako teška borba, ali kada tu bitku dobijete, onda idete dalje, rad na sebi je sjajan i to niko umesto nas ne radi, niti će.
Za sebe ima plan. Vidi sebe u kući na moru sa svojom ćerkom, kako sa osmehom na licu radi svoj posao iz snova, pomaže ženama da nađu svoje uzroke emotivnog prejedanja.
“Prosto je, kada rešite ovako veliki problem, onda se javlja želja da pomognete i drugim ženama, jer spektar osećanja koji mi prolazimo na dnevnom nivou je strašan i to ne zaslužuje nijedna jedina žena, osuda društva je jeziva, diskriminacija je prisutna na svakom koraku, ljudi su grozni prema ženama sa viškom kilograma.
Jelenina ćerka ima 10,5 godina i jedno je divno dete.
„Ne zato što je moja,već zaista jeste divna, ona to i zna, da bolja nije mogla biti i da sam je baš ovakvu i zamišljala, ceo moj svet je u njenim plavim očima, ona je moja beskrajna podrška i jako sam srećna što se ponosi mojim uspehom. Moja promena je mnogo toga povukla za sobom, ali ono što je najbolje, ja sam se vratila sebi i to onako kako zaslužuje svaka žena, sa druge strane straha je uspeh. I sve što mislimo da ne možemo, možemo samo ako želimo da potražimo odgovore koji su duboko sakriveni u nama“.
Autor: Mariota Vlaisavljević
