Ispijanje prve jutarnje kafe pravo je zadovoljstvo, ali i prilika da gricnemo nešto slatko i u dobrom raspoloženju započnemo dan. Kolačić, po kolačić, gotovo neprimetno, počnu da se gomilaju suvišne kalorije i naslage oko struka. Naime, američki stručnjaci su nakon istraživanja o navikama vezanim za ishranu i konzumiranje pića, na uzorku od 22.000 ispitanika, ustanovili da se uz jednu šolje kafe, u proseku unese i do 108 kalorija više! Za to je kriv kolač.
Na vitku liniju poguban uticaj ima i alkohol, jer posle čašice žestokog pića organizam ima potrebu za još 384 dodatnih kalorija, dok je kod sokova povišen unos hrane sveden na oko 226 kalorija na dan. Ni ispijanje čaja nije uvek potpuno bezazleno jer uz ovaj napitak unesemo i 64 dodatnih kalorija.
Naravno, za “jastučiće” oko struka nije krivo samo piće, već navika da uz omiljene napitke jedemo neke namirnice koje pojačavaju užitak. Tako, uz čaj najčešće konzumiramo čajne keksiće, a uz kafu smažemo čokoladicu, kolačić ili parče torte.
Gazirane sokove obično ispijamo nakon što pojedemo pljeskavicu, parče pice ili neku drugu brzu hranu. Zato, ako želite da sačuvate vitku liniju, uživajte i dalje u omiljenom napitku, ali budite umereni. A slatkiše radije preskočite.
GOJAZNOST U SRBIJI
Prema podacima u 2013. godini, koje je objavio Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, 43,6% stanovnika Srbije je u toku svog rada (na poslu, kod kuće…) sedelo ili stajalo. U Beogradu je ovaj podatak poražavajući jer on iznosi čak 61,2% stanovnika. Stanovnici Srbije, tokom dana sede u proseku 5 sati! Fitnesom, sportom ili rekreacijom tri puta nedeljno bavi se svega 8,8% stanovnika Srbije, dok svega 4,8% stanovnika Srbije se bavi intenzivnim fizičkim aktivnostima namenjenih jačanju mišića.
Da se nedovoljno zdravo hranimo znami i sami. Ali šta kažu podaci? Beli hleb u ishrani koristi čak 60,1% stanovništva, dok neki od integralnih vrsta hlebova koristi svega 8,2% stanovništva. Ishrana bogata voćem i povrćem može značajno uticati na poboljšanje zdravlja svakoga od nas. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dnevni unos od najmanje 400 grama voća i povrća. U Srbiji 57,1% stanovništva koristi svakodnevno povrće u ishrani (sveže, smrznuto…) i to češće žene nego muškarci. Voće svakodnevno konzumira 45,6% stanovništva Srbije.
Svaki pet stanovnik naše zemlje uopšte ne razmišlja o zdravlju pri izboru načina ishrane, ali je skoro polovina (49,1%) izjavilo da je u poslednjih godinu dana nešto promenilo u načnu ishrane kako i bili zdraviji.
BMI
Indeks telesne mase (BMI – Body Mass Index) je široko prihvaćen kao parametar procene uhranjenosti. Jednostavno se izračunava tako što se telesna težina u kilogramima podeli sa kvadratom visine iskazanog u metrima. Prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije normalna uhranjenost podrazumeva BMI između 18,5 do 24,9 kg/m2, od 25 do 29,9 kg/m2 smatra se prekomernom težinom, preko 30 gojaznošću, a preko 35 ekstremnom gojaznošću.
Izvor: www.novosti.rs
