Trčanje je postalo zapadna meditacija. Još je Karl Gistav Jang pre više od pola veka spoznao činjenicu da se duhovne tehnike i metode koje dolaze sa istoka ne mogu primeniti na zapadnog čoveka. Mogu se preuzeti forme, ali suština ostaje nedostižna. Kada smo prilikom trčanja svesni sebe, kada smo postigli fiziološku ravnotežu, energija teče, emocije su usmerene, a um je miran, tada naša svest ulazi u stanje koje se u modernoj psihologiji zove Flow.
Stanje u kome imamo osećaj neverovatne lakoće i u kome se naša svest izdiže iznad fizičkog tela. Mnogi sportisti to stanje opisuju rečima:
“Kao da posmatram samog sebe kako trčim, ne osećam umor a znam da bi trebalo!”.
To su trenuci kad se naša svest na kratko povezuje sa našim višim bićem.
Spolja mir, osmeh, položaj lotosa, zatvorene oči, a u unutra haos, bura, nemir i požar. Sa trčanjem je drugačije, spolja zadihanost, znoj, brzina, napor, a unutra spokoj.
Trčanje je meditacija zapadne kulture
Sigurno ste imali sledeću situaciju: sedite u položaju lotosa i trudite se na nemate misli, mirišljavi štavići su upaljeni, koncentrišete se na dah, misli lutaju, trgnete se, ponovo fokus na dah, trudite se da se ne vezujete za misli koje nadiru, trudite se, trudite se, nervirate se jer ne uspevate, sve postaje gnjavaža koja se završi frustracijom. I po pravilu utehu nađemo u slatkišima.
Još je Karl Gistav Jang pre više od pola veka spoznao činjenicu da se duhovne tehnike i metode koje dolaze sa istoka ne mogu primeniti na zapadnog čoveka. Mogu se preuzeti forme, ali suština ostaje nedostižna.
Sakyong Mipham, tibetanski lama, trkač, maratonac je na pravi način razumeo zapadnog čoveka i daje nam ona znanja sa kojima možemo da radimo i pomoću kojih možemo da napredujemo. Lama nas na ispravan način podučava kada govori o meditativnom trčanju u svojoj knjizi “Running with the mind of meditation”. On govori o fazama kroz koje moramo da prođemo kako bi došli do nivoa meditativnog trčanja. Potrebno je dve godine trčanja, upornosti i posvećenosti.
Sve velike stvari koje nam se dešavaju u životu nisu instant. Najbolji put za savremenog čoveka koji želi da radi na sebi je da krene sa trčanjem. Nakon toga polako će se pred njim otvarati nova polja delovanja kada za to bude bio spreman.
U zavisnosti od toga gde je naša svest, tako ćemo i doživeti trčanje.
#1 Fizičko telo
Ako je naša svest usmerena samo na fizičko telo i za nju ne postoje viši planovi, onda smo svesni samo fiziološkh procesa koji blagotvorno deluju na naš organizam, mišići jačaju, pluća imaju veći kapacitet, metabolizam se ubrzava, srce je snažnije, troše se masti.
#2 Životna energija
Ako smo osvestili postojanje životne energije onda u toku trčanja doživljavamo veliki energetski protok i znamo zašto se osećamo vitalno i snažno, i imamo puno energije da izdržimo izuzetno stresne i naporne dane. Na jogi vežbamo disanje i učimo pravilne tehnike, kako bi upravljali energijom našeg tela. Tokom trčanja intenzivno dišemo (vremenom disanje postaje sve dublje i svesnije) i tako pospešujemo tokove životne energije. Mnogi ljudi koji su počeli da se bave trčanjem svedoče o svom iskustvu rečima: “Dok trčim ponovo se osećam živom!”
#3 Emotivno telo
Ako smo pored ova dva plana osvestili i postojanje emotivnog tela, onda znamo da trčanjem možemo da se “pročistimo”, da otpustimo teskobne emocije koji su se u toku dana taložile u nama. Nakon trčanja emotivno telo je mirno, ali ne i uspavano. Naprotiv – postajemo emotivno senzibilniji.
#4 Svest u umu
Ako je naša svest u umu i razumela je sve niže planove, u tom slučaju trčanje je i tehnika koja umiruje um na prirodan način. Pomaže nam da posložimo misli. Ritam koraka i umeren fizički napor su nam na najprirodniji mogući način umirili um. Ne otupljuju ga kao što to rade mantre i droge, već smiruju um i čine ga lucidnijim i razboritim.
Najsigurniji i najuspešniji način za ulazak u svet trčanja u Beogradu je Škola trčanja. Za 4 meseca, koliko traje ovaj kurs steći ćete naviku redovnog trčanja i moći ćete da sa lakoćom trčite najmanje sat vremena u kontinuitetu. Polako, korak po korak osvajaćete nove nivoe, a nakon Škole trčanje ići ćete onoliko daleko koliko ste hrabri i uporni. Škola trčanja je grupni program vežbanja na otvorenom, kreiran za totalne i napredne početnike, ljude koje godinama nisu se bavili sportom i fizičkom rekreacijom. Otvorena je za sve od 16 do 66 godina. Prosek godina školaraca je 30-35. U BRC Školi trčanja je potrčalo više od 3000 ljudi, od kojih je njih 80% uspešno završilo program: završilo je svoju prvu trku, bilo to na 10km ili polumaraton. U toku je upis novih polaznika koji bi svoje prve trkačke korake trebalo da započnu u maju.
Autor: Ivan Radenković
