Malaksalost, vrtoglavica, pospanost, lupanje srca, depresija… S dolaskom proleća mnogima će doći i neki od ovih simptoma. Porast temperature, sunčevi zraci i vremenske promene u narednom periodu uticaće na učestaliju potrebu za snom, pad koncentracije i zamaranje.
Za većinu ljudi Sunce jje izvor života, prelazak iz zime u proleće veliki preporod, ali, meteoropate uglavnom pate tokom ovog doba godine, objašnjava prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga – HISPA.
To je tako, objašnjava on, jer je naš biološki sat navikao na jedan ritam gde su noći duže od dana.
“Nekome treba manje, a nekome više vremena da se prilagode proleću, pogotovo hroničnim bolesnicima”, ističe on i savetuje ljude koji pate od ovih problema da promene svoje navike.
“Preporučujem šetnju svakog dana. Apsolutno ko god može popodne, kad je malo toplije, da prošeta”, ističe dr Tasić.
Uz to, on preporučuje lakšu ishranu – vitamine, voće, povrće, koja, kako kaže, može da pobedi umor.
“Ne treba odmah posezati za lekovima koji vas smiruju. Takođe osmeh leči sve. Treba svakog dana da razgovarate i družite se sa ljudima dobre volje, dobre energije i da budete okruženi ljudima koji vam puno znače i koji su vam dragi. To nisu uopšte male stvari, to su velike stvari – izbegavati negativne ljude”, ističe on.
Doktor dodaje i da treba da izbegavamo velike količine kafe i alkohola, kao i cigarete.
Organizmu je inače potrebno 15 dana da se prilagodi na proleće, ali – u idealnim uslovima: da vreme bude stabilno, sa postepenim rastom temperature, i bez velikih oscilacija vazdušnog pritiska. Uglavnom nije tako, pa tegobe zbog promene godišnjeg doba, kao što su prolećni umor, vrtoglavice, glavobolja i “oscilacije” krvnog pritiska, traju mnogo duže. Više sunca prija psihi, zbog čega smo raspoloženiji, ali na početku proleća, dok se vreme ne stabilizuje, telo definitivno pati.
“Mozak sada preko rožnjače dobija veće količine svetlosti, koja je najjači prirodni antidepresiv, i sad smo optimističniji, ali za dobro zdravlje telo mora da bude u psihičkom i fizičkom skladu”, kaže dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograda.
Iako se zbog dovoljno svetlosti luči hormon sreće serotonin, organizam je izmoren brojnim zimskim respiratornim infekcijama, a promene koje donosi proleće nastupaju naglo i neophodan je period adaptacije.
Nedostatak energije s početka proleća osećaju i potpuno zdrave osobe, među njima i mnogo mladog i sredovečnog sveta. Ipak, najosetljiviji su oni koji pate od poremećenih vrednosti krvnog pritiska. Dok hipertenzičari uspevaju u ovim vremenskim uslovima da drže pritisak na normali, oni kojima je krvni pritisak prirodno nizak prolećno kolebanje vremenskih parametara može da dovede do kolapsa.
“Nije retkost da u ovo doba godine hitnu medicinsku pomoć ljudi traže zbog naglog pada pritiska”, kaže dr Šehić.
Uzrok je u porastu temperature, koja je u jutarnjim satim dosta niža, a tokom dana postaje sve toplije što dovodi do širenja krvnih sudova i naglog snižavanja već niskog pritiska.
Izvor: B92
