Konferencija Festivala zdravlja Beograd „Kako smanjiti štetne navike i izabrati zdravije alternative“ simbolično je juče počela u „pet do 12“, kako građani ne bi čekali poslednji trenutak da se posvete svom zdravlju, već na vreme razmislili koje štetne navike imaju i kako mogu da ih zamene prihvatljivijim zdravijim opcijama.
„Srbija ima zakon o javnom zdravlju i strategiju o očuvanju javnog zdravlja. Veoma su bitne mere i aktivnosti koje doprinose očuvanju javnog zdravlja, promociji zdravlja i prevenciji oboljenja. I vakcinacija protiv kovida 19 predstavlja meru prevencije i ja pozivam sve građane da se vakcinišu. Ovom prilikom podsećam koliko je važno podizanje svesti stanovništva o zdravim stilovima života. Ovih dana počinje i kampanja pozivanja žena na skrining raka dojke“, rekla je dr Jelena Janković, pomoćnica ministra zdravlja za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu na otvaranju konferencije.
Predsednica Organizacionog odbora festivala, dr Mirjana Mićović naglasila je da se svuda oko nas nalaze zdravije alternative, samo ih treba usvojiti.
„Koncept smanjenja štetnosti se može primeniti u svim segmentima života, pa tako možemo videti da timovi naučnika u čitavom svetu rade na osmišljavanju zdravijih alternativa i sprečavanju štetnih posledica nezdravih navika. Poruke su jasne: vodite računa kakvu hranu jedete, stavljate pojas kada se vozite u automobilima, koristite kondome kako biste sprečili pojavu polnoprenosivih bolesti, birajte napitke i hranu bez šećera, vozite eko automobile, ne kupujte plastične kese, ostavite pušenje cigareta ili ih zamenite manje štetnim alternativama“, kaže doktorka Mićović.
Na ovu temu govorili su prof. dr Nebojša Tasić, kardiolog i predsednik Udruženja HISPA koje se bavi prevencijom faktora rizika za nastanak hipertenzije, infarkta i moždanog udara, prof. dr Vesna Srećković Dimitrijević, endokrinolog, prim. dr Gorana Isailovic, dermatovenerolog, prof. dr Igor Pantić, specijalista psihijatrije, i Dejvid Svinor, profesor na Univerzitetu u Otavi i ekspert u oblasti smanjenja štetnosti. Zaključak panelista je bio da je sagorevanje veoma opasan proces koji je štetan za zdravlje, bilo da se radi o sagorevanju na poslu, emotivnom sagorevanju, sagorevanju duvana ili pak unosenju hrane za čiju pripremu se koriste masnoće koje gore na visokim teperaturama. Poseban segment predstavljaju produkti sagorevanja goriva za automobile i peći za grejanje. Poruka panela je da treba tragati za manje štetnim rešenjima poput, skraćivanja vremena boravka u toksinom okruženju, korišćenje mogućnosti rada od kuće, korišćenje proizvoda koji greju umesto da sagorevaju duvan, priprema hrane tako da se koristi maslinovo ulje na kraju pripreme, umesto przenja na ulju, boravak u prirodi umesto u gradu…
Jedan od panela bio je posvećen važnosti hidracije i balansirane ishrane, o čemu su govorili i prof. dr Sanja Mazić, šef Katedre za medicinu sporta na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kao i dr Veroslava Stanković, dijetolog.
O suočavanju sa opasnom bolešću i kako iz te borbe može da se izađe kao pobednik govorili su Bojana Marković iz Udruženja za borbu protiv dijabetesa grada Beograda Plavi krug, Snežana Milojević, iz Nacionalnog invalidskog udruženja ILKO Srbija, Domina Spasić, iz Udruženja žena obolelih i lečenih od raka dojke Budimo zajedno, i Đurica Stankov, iz AS centra za osnaživanje mladih osoba koji žive sa HIV-om i AIDS-om, dok su o zdravom i aktivnom starenju svoje viđenje dale Nadežda Satarić, predsednica Upravnog odbora iz Udruženja Amiti, Radmila Pecija Urošević, iz Volonterskog centra Zvezdara, i Smiljana Stanković, iz Udruženja Mimoza plus.
Izvor: Zdravaiprava
