“Svet je dvostruk, i jeste i nije, varljiv i titrav, lelujav, umnožen, višestruk. A takva je i duša pa i njena vrhovna emanacija – ljubav. Mi izgleda i jesmo i nismo. Tako peva Vesna Cicivac“”.
A ovako je književnik i novinar Raša Popov počeo predgovor knjige pesama „Senke sunčeve duše“ Vesne Popović Cicivas. I dalje, Raša Popov nas uvodi u svet duše koji je opevala Vesna:
„Tragajući za kulminacijom života, pesnikinja je nalazi u Visokom Podnevu, u letnjim menama. To je mala poema o sili života koja se usred leta budi. Pokreće čoveka nizom vitalnih sila, nosi ga nezadrživo kao okeanskom strujom ka bogovima, suzbija plakanja, duša se razodeva…
U pesmama kojima priziva lepotu, pesnikinja će se ushititi tišinom. Tad će ispevati bisernu sliku: Oslonilo se nebo na mesečeva vrata…
Po svemu, „Senke sunčeve duše“ su knjiga potrage za Nadom u ovom tužnom svetu.“
Vesna Popović Cicivas (54) radi kao psiholog – psihoterapeut u Beogradu. Prvu knjigu „Tamnava“ objavila je 2014. godine. Piše od ranog detinjstva.
Evo kako je pevala Vesna u svom delu „Senke sunčeve duše“:
Foto: zdravaiprava
MELODIJA
Mesečina pliva u tvom glasu,
Slavuji gluvi su na strune
Tvoje melodije.
Pevaću ti uvek
Pesmu ljubavi, mili!
Oblaci će znati samo,
Hrastovi i jele usred dana,
Melodiju tvoga glasa.
SREĆA
Sreća je…
Ako sunce i u jesen žeže,
Ako zora oči tvoje ima,
Ako mesec plače kad odlutaš
Sreća je…
Misao i Ti.
Iako je dan tmuran,
I nebo sivo štrči,
A jutro da svane neće,
Ulica pusta,
U meni muzika proleća,
I osmeh poteče
Sreća je…
Misao i Ti!
Pripremila: Slađana Vidović
