Često deca koju su odgajali roditelji narcisi i sama kasnije u životu mogu da pokažu ove karakteristike.
Roditelj narcis je značajan izazov za svako dete. Budući da narcisisvoju decu doživljavaju kao produžetak sopstvene ličnosti – oni im odriču autentičnost i mogućnost da budu drugačiji od njih. Decu koja su odrastala u ovakvoj atmosferi čeka dug put od trauma do promena koje će im omogućiti srećniji život.
Naravno, roditelj narcis često ne ostavlja izbor detetu do toga da i samo postane zavisno od toksičnih odnosa i zarobljeno u nezdravim obrascima ponašanja.
Ovakva deca mogu kasnije u životu pokazivati i karakteristike ličnosti ehoista ili kozavisnih empata. Oni misle da moraju ljubav da zasluže, imaju snažan osećaj da nisu ni dovoljno dobri ni vredni. Validaciju za sebe pronalaze najčešće u toksičnim odnosima sa narcisima nastavljajući tako hod po začaranom krugu. Imaju ogroman osećaj krivice i uvek se izvinjavaju, čak i kada to nije potrebno. Njihovi životi su puni anksioznosti i nesposobnosti da se nose sa problemima.
Najgori efekti izazvani narcizmom roditelja su:
Brojni mentalni problemi.
Gubitak kontakta sa telom.
Nedostatak kontrole nad sopstvenim odlukama i životom.
Ozbiljan nedostatak uzemljenja.
Oni ne mogu da se suoče sa onim što im se zaista dogodilo.
Posttraumatski sindrom.
Problemi sa samopoštovanjem.
Hronične bolesti.
Oni ne mogu da žive sopstvenim životom jer ih izjeda bes, ogorčenost i mržnja
Ne mogu da ostvare zdrave odnose sa drugima.
Gube sopstveni identitet i dostojanstvo.
Žive sa krivicom i stidom.
Imaju problema sa poverenjem i sumnjičavi su prema namerama drugih ljudi.
Depresija.
Lista je podugačka. Zato je toliko važno da svaki pojedinac počne da uspostavlja kontakt sa samim sobom i da u sebi prepozna znake narcizma, jer ih svi u određenoj meri imamo, jer smo svi u određenoj meri otuđeni od sebe. Najveći problem je što toga nismo ni svesni.
Izvor: Sensa/Metropolitan.si
