O njoj se priča, svi je nose, otežano je stavljamo pod kontrolu, u stanju je da “napravi” mnoge neprijatne tegobe svom domaćinu, vrlo je uporna, borbena i strastvena kada je reč o slatkoj hrani. Često se misli da donosi samo loše i da je isključivo zlica, ali ipak, manje je poznato da je ponekad njena uloga ni manje ni više – zaštitnička. Reč je o bakteriji kandida.
Velikom broju ljudi, poznati su različiti zdravstveni problemi koje se kolokvijalno opisuju sa -” pojavila mi se kandida…”. Danas, kada je tempo života sve brži i brži, sve je više osoba koje padaju u ralje kandide i svakodnevno se, ponekad znajući to ponekad ne, bore s njenom upornošću i popratnim neugodnim simptomima.
Kandida i njeno ponašanje u organizmu
Kandida je vrsta gljivice i spada u podvrstu kvasaca ili kvasnica, sićušnih mikroorganizma koji su prirodno prisutni na površini svih živih stvari. Prema medicinskim izvorima nalazi se u svima nama kao saprobiont. Saprobionti su mikroorganizmi koji su sastavni deo flore probavnog trakta i imaju važnu ulogu – razgrađuju organske stvari koje enzimi ljudskog probavnog trakta ne mogu da razgrade. Najčešći tip kvasnice zove se Kandida albicans. Postoji dvestotinjak podvrsta kandide albicans, a takođe, postoji i stotinjak različitih vrsta kandide.
Kandida živi u tamnim i vlažnim šupljinama, može se naći u ustima, probavnom, mokraćnom, genitalnom traktu i koži. U normalnim okolnostima gljivica je pod kontrolom nama prijateljskih bakterija, ali kada je rast kandide prekomeran, menja se obrazac kvasnice u obrazac gljivične infekcije i tu zapravo dolazi do pojave neprijatnih simptoma.
Tokom rasta, kandida u organizam ispušta čak 79 vrsta toksina koji su metabolički otpad samih gljivica. Zahvaljujući svojim korenima hvata se za crevni zid i ako njen rast nije zaustavljen, dolazi do bušenja crevnog zida i stvaranja sićušnih rupica koje tada dozvoljavaju delomično probavljenim proteinima, toksinima, i samoj kandidi ulazak u krv te širenje po celom telu. Ovo stanje poznato je kao sistemska kandidijaza i može imati dalekosežno loše posledice ponajviše po imunološki i središnji nervni sustav.
Kandida se hrani jednostavnim šećerima i ima velik uticaj na nivo šećera u krvi. Ona doslovce manipuliše osećajem gladi koju mnogi poznaju kao snažnu želju za slatkom hranom.
Kako je sve počelo?
Do prekomernog širenja kandide dolazi zbog oslabljenog imuniteta. Kako je imunitet u direktnoj vezi sa sastavom crevne flore, tačnije snaga imuniteta zavisi od sastava crevne flore – to znači; poremećena crevna flora = poremećen ili oslabljen imunitet. Ako je crevna flora poremećena nedostatkom dobre flore tada se deo, inače oportunih mikroorganizma, razvije preko mere. Dakle, jasno je da do prekomernog širenja kandide dolazi zbog slabljenja imuniteta kome je prethodi poremećaj sastava crevne flore. Lekari konvencionalne kao i komplementarne medicine u tome se potpuno slažu.
Također, postoje određeni činioci koji podstiču razvoj infekcije – neprimereno korišćenje antibiotika, hormona, neadekvatna ishrana, nedostatak važnih vitamina i minerala, visok nivo toksina u organizmu, prisutnost teških metala, hormonalne promene i stres.
Kada posumnjati na infekciju?
Kako se fkandida svojim korenima hvata za crievni zid, može stići u bilo koji deo tela; može se proširiti do jetre, mokraćnog sistema, vagine, kože, noktiju, usta, sinusa, zglobova i drugih organa. Najpoznatija je upala vaginalne sluznice i materice, belo pranje, promene mirisa, promene na grliću maternice, promene na prostati.
Danas i konvencionalna medicina ove tegobe svrstava u tzv. endogene infekcije – infekcije koje potiču iz samog tela.
Zato se prekomerni rast obe bakterije manifestuje kroz čitav niz tegoba- od hroničnog umora, nesanice, tamnih kolutova oko očiju, nadutosti, gasova, izraženog PMS-a , zatvora, proliva, slabe koncentracije.
Drugo lice kandide
Spomenute su mnoge zdravstvene tegobe gde kandida dokazano šteti i ponaša se kao prava zlica, ali sve je više podataka koji govore u prilog tome da jednim delom ova bakterija telu i pomaže, naime ponaša se zaštitnički. Radi se o toksikaciji teškim metalima.
Nažalost, naša civilizacija dovela je do pojave raznih teških metala u hrani, vodi, lekovima i zubima. Količina teških metala je često puta i 1000 puta viša nego što je bila pre samo 50-ak godina. Teški metali preotimaju mesta elementima u tragovima. Elementi u tragovima nalaze se u životno važnim enzimima i aminokiselinama koji učestvuju u odlučujućim metaboličkim procesima. Teški metali prekidaju ove procese, onemogućuju regeneraciju, posebno ometaju rad žlezda s unutrašnjim izlučivanjem i telo dovode u stanje sistemske iscrpljenosti.
Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), od ne tako davno, kandidu sagledava kao ozbiljan zdravstveni problem. U medicinskim krugovima prihvaćena je pretpostavka da se telo nastoji osloboditi teških metala na način da dopušta porast kandide. Poznat je tzv. visoki afinitet kandide prema teškim metalima. Kandida asimilira deo teških metala i napušta telo prirodnim putem. U medicinskim krugovima naveliko se diskutuje o mehanizmima ovog fenomena.
Sporazum – trenutak istine
Živa ne dopušta respiratorne mehanizme ćelijama, one postaju sve slabije i slabije, što im znatno skraćuje životni vek. U slučaju kada tako iscrpljena ćelija postigne “sporazum” sa kandidom ili nekim drugim patogenim mikroorganizmom, te se oni potom zbliže, tada kandida za svoju ćelijsku vezu, veže velike količine teških metala. Ishod tog združivanja je povratak respiratornih funkcija ostalim ćelijama, a zauzvrat za tu prirodnu samoobranu, gljivica zahteva dovoljne količine njoj omiljene hrane, što u slučaju infekcije objašnjava pojačanu želju za šećerima i ugljenim hidratima.
Kako da izađete iz ovog naizgled začaranog kruga?
Težina toksičnosti zavisi od vrste i količine toksičnih stvari, ali i ključno, potrebnom vremenu za eliminaciju istih iz organizma na šta ponajviše utiče stanje prirodnog mehanizma samočišćenja (jetra, pluća, koža, debelo crevo, limfa, bubrezi). Zato je od velike važnosti da prirodni mehanizam za čišćenje ima dovoljno energije za ispunjenje svoje funkcije. Obzirom da do bujanja kandide dolazi isključivo usled unutrašnjeg opterećenja koji iscrpljuje čitav organizam, za pretpostaviti je da prirodni mehanizam za samočišćenje već tad, pre bujanja kandide nije u svojoj punoj snazi. Zbog toga je za vreme anticandida programa, preko potrebno uključiti detoksikacijske procedure koje će telu pomoći i olakšati izbacivanje toksina, ali i omogućiti brži dolazak do faze oporavka te bolje raspolaganje vlastitim energetskim zalihama koje će pak doprineti urednoj preraspodeli energije čime se prirodni mehanizam samočišćenja vraća u stanje uredne funkcionalnosti.
Promena načina ishrane i mesec do dva anticandida dijete uz kombinaciju postupaka koji pomažu detoksikaciju organizma, moguće je rešiti problem prekomernog rasta kandide.
Autor: Centar-origo.hr
