Dok očekujemo vakcinu protiv koronavirusa, nemački naučnici otkrili su učinkovitost slatkog pelina u lečenju ove bolesti. A slatki pelin raste u Hercegovini.
Svet je u trci za pronalaskom pouzdane vakcije protivkovida 19 – neočekivane pošasti 21. veka koja je do sada odnela više od milion života, a gotovo 35 miliona je obolelo. Za sada. No, naučnici s nemačkog Instituta Max-Planck u Potsdamu istražuju kako pomoći obolelima, kako ih lečiti od koronavirusa i to uz pomoć jedne “obične” lekovite biljke – slatkog pelina.
Raspolažu rezultatima koji ulivaju nadu za početak kliničkih ispitivanja. Kako je već pisao DW, istraživanja su iznenadila naučnike: ekstrakti slatkog pelina aktivni su protiv SARS-CoV-2. Listovi biljke slatkog pelina (Artemisia annua) uzgajani u Kentakiju, u SAD-u, najbolju antivirusnu aktivnost pokazali su kod ekstrakcije s čistim etanolom ili destilovanom vodom, ali i dodavanjem kafe.
Slatki pelin protiv korone?
Petra Mihića iz Ljubinja ta vest nije posebno iznenadila. On već godinama jedini u BiH i na bio osnovi uzgaja upravo slatki pelin, višestruko lekovitu biljku koja se decenijama upotrebljavala kao lek protiv malarije, a u Hercegovini često raste i kao samonikla.
“Kada se u Hercegovini pre nekoliko godina masovno počelo saditi smilje, koje je takođe lekovita biljka, ja sam hteo da učinim nešto drugačije. Čitao sam da se u kineskoj tradiciji posebno cenio pelin u lečenju kancerogenih oboljenja i godinama istražujem kako postići najbolji kvalitet u najboljim uslovima uzgajanja ove specifične biljke. I tako je počela moja avantura s organskim uzgajanjem slatkog pelina”, kaže Petar Mihić za Dojče vele.
Ipak, koliko fitoterapija, lečenje lekovitim biljkama, ima podršku i u “službenoj” medicini?
Dr Andrea Jurić za DW kaže da su se s mogućim pozitivnim učincima slatkog pelina u lečenju kovida 19 lekari upoznali tokom pandemije.
“U habitusu naroda koji žive na području Hercegovine je traženje leka u pripravcima biljnog porekla kojima je Hercegovina jako bogata. Upoznata sam s činjenicom da su ljudi s ovih prostora konzumirali čaj od slatkog pelina te prijavljivali pozitivne učinke u svim fazama infekcije kovid 19. Smatram da bi bilo jako korisno sprovesti dodatne kliničke prospektivne studije po ovom pitanju”, kaže ova epidemiološkinja za DW o tome da li lek protiv korone raste u Hercegovini..
Prof.dr Jasenko Karamehić, internista imunolog, jedan od vodećih u BiH i s bogatim iskustvom rada u medicinskim centrima širom sveta, kaže da “sve ima itekako smisla”.
Značajne biljke
“I to zato što slatki pelin deluje na malariju, a antimalarici, lekovi kao klorokin, cidrofloroksin itd., spadaju u grupu lekova koji imaju određenu specifično-nespecifičnu aktivnost kao ramdesivir ili neki drugi retroviralni, antivirusni lekovi protiv na primer AIDS-a i na kovid 19”, kaže prof. dr Karamehić za DW.
On podseća da se deo ove biljke u Aziji upotrebljava u lečenju malarije te da već godinama stanovništvo koristi njena lekovita svojstva.
“I tu je ta poveznica. Meni, kao imunofarmakologu to je još lakše shvatiti i vidi se da svi lekovi koji deluju na uzročnika malarije, deluju uspješno i na kovid 19. Da se razumemo, nije to specifični lek, ali jeste specifično nespecifični – znači ima određen učinak”, zaključuje prof. dr Karamehić.
Dok slatki pelin, prema stavovima naučnika, potvrđuje značaj u lečenju obolelih od kovida 19, svet očajnički čeka učinkovitu vakcinu. Prema ovom bosanskohercegovačkom naučniku, ono mora bi najbolje i bez „prefiksa”.
“Rekao da treba da uzmemo najbolju vakcinu. Najučinkovitiju, s najmanje neželjenih posledica i bez prefiksa rusko, kinesko, američko, britansko, tursko… Što se mene lično tiče, a radio sam širom sveta, najviše nade polažem u britansku vakcinu s Oksforda. To je evropska vakcina, ispitana dominantno na Evropljanima, koji zemljopisno žive ‘pod istim krovom’, vrlo sličnom klimom i ono bi nam najbolje odgovaralo”, smatra prof. dr Karamehić.
Izvor: Dojčevele
