Lekovi za ublažavanje glavobolje nazivaju se analgetici. Efikasnost i podnošljivost ovih lekova su veoma dobri, pa se ovi preparati mogu dobiti bez recepta. Ipak, s njihovom primenom morate biti oprezni jer oni mogu da izazovu neželjene reakcije, od osipa i otoka do teškog oštećenja jetre.
Lekovi za ublažavanje glavobolje nazivaju se analgetici. To su važne grupe lekova, koji se često koriste u praksi. Za ublažavanje blagih i umerenih bolova koriste se acetilsalicilna kiselina i paracetamol, kao i brojne kombinacije ovih lekova sa kodeinom i kofeinom.
– Efikasnost i podnošljivost ovih lekova su veoma dobri, pa se ovi preparati mogu dobiti bez recepta. Ipak, i oni mogu izazvati neželjene reakcije, zbog čega pacijente moramo upoznati sa njihovom primenom – objašnjava Nina Dimitrov, doktor farmacije i specijalista farmaceutske zdravstvene zaštite i otkriva nam koji se sve medikamenti koriste u lečenju glavobolje, ali i s kojim lekovima nikako ne biste smeli da pijete analgetike, koje posledice u tom slučaju mogu da se jave i šta se u tim situacijama preduzima.
Acetilsalicilna kiselina
Ispoljava dejstvo oko 30 minuta od unošenja, a još brže ako se uzme u šumećem obliku (rastvoren u čaši vode) i traje četiri do šest sati. Doziranje je po potrebi ili na svakih četiri do šest sati u dozi od 300 do 600 miligrama. Ne sme se davati deci do 12 godina za snižavanje temperature, jer može izazvati oštećenje jetre u toku virusnih infekcija, koje su najčešći uzrok povišenih temperatura. Neželjeno dejstvo acetilsalicilne kiseline je nadražaj želuca, a može se smanjiti ako se ovaj lek uzme posle obroka. Tablete obložene filmom koji sprečava razgradnju leka od strane želudačne kiseline se bolje podnose, ali sporije deluju. Osobe koje imaju višak želudačne kiseline i čir na želucu ne bi trebalo da uzimaju ovaj lek, zbog mogućeg krvarenja. Ne preporučuje se primena acetilsalicilne kiseline ni kod osoba sa opstruktivnim oboljenjima disajnih puteva (npr. kod astme), kao i kod osoba preosetljivih na ovaj lek.
OPREZ!
Posebno opasna može biti istovremena primena acetilsalicilne kiseline i antikoagulantnih lekova (npr. varfarin i heparin). Efekte acetilsalicilne kiseline povećavaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), kortikosteroidi i alkohol, a smanjuju antacidi (sredstva koja neutrališu hlorovodoničnu kiselinu u želudačnom soku). Acetilsalicilna kiselina smanjuje efekte pojedinih lekova koji se koriste u terapiji visokog krvnog pritiska (npr. ACE inhibitora) i lekova za izlučivanje mokraće iz organizma, a povećava efekte nekih antidepresiva (npr.barbiturata i litijuma). Kao analgetik ne koristiti duže od pet do 10 dana.
Toksične doze acetilsalicilne kiseline su velike: 10 do 20 grama. Relativno su česta trovanja kod dece u predškolskom uzrastu. Simptomi trovanja su: muka, povraćanje, zujanje u ušima, vrtoglavica, poremećaj vida, ubrzan ili slab puls, otežano disanje, pospanost i koma. Lečenje se sastoji u primeni nespecifičnih mera: ispiranje želuca vodom ili rastvorom natrijum bikarbonata i davanja medicinskog uglja, obavezno u specijalizovanim ustanovama.
Paracetamol
Struktura paracetamola je slična acetilsalicilnoj kiselini, ali deluje različitim mehanizmom. Po efikasnosti je sličan acetilsalicilnoj kiselini, ali ne ispoljava protivupalno delovanje i manje nadražuje želudac. Osobe koje ne podnose acetilsalicilnu kiselinu, mogu slobodno uzimati paracetamol. Maksimalnu koncentraciju u krvi dostiže posle 30 do 60 minuta. Dejstvo traje oko četiri do šest sati. Doza paracetamola za odrasle je 500 do 1.000 mg na dan, a uzima se po potrebi ili na četiri do šest sati, maksimalno četiri grama na dan. Neželjena dejstva paracetamola su beznačajna dok se uzimaju terapijske doze. Ne nadražuje želudac kod odraslih, niti oštećuje jetru kod virusnih infekcija kod dece, pa je bezbedan za primenu.
OPREZ!
Ipak, retko mogu nastati alergijske reakcije u vidu ospe i koprivnjače po koži, do otoka kože i sluzokože digestivnog trakta, jezika i grkljana. Oprez je potreban i kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre i bubrega, kod istovremenog uzimanja sa lekovima koji deluju toksično na jetru, kod povećanog intrakranijalnog pritiska ili oštećenja mozga. Paracetamol ne treba koristiti duže od sedam dana kod odraslih, bez konsultacije sa lekarom. Trovanja paracetamolom su opasna jer doze veće od devet – deset grama teško oštećuju jetru. Prvi simptomi trovanja su muka, povraćanje i bol u trbuhu, a oštećenja jetre se razvijaju već tokom prvih 12 sati. Posle jednog do dva dana može se razviti žutica, a nakon dva do sedam dana insuficijencija jetre i bubrega, kao i aritmije. Povećan rizik od trovanja imaju osobe koje konzumiraju alkohol ili neke lekove (zato što je kod njih povećano stvaranje toksičnog metabolita), a naročito bolesnici sa HIV infekcijom i hronični alkoholičari. U lečenju trovanja koristi se antidot acetilcistein u visokim dozama. Za povoljan ishod terapije, važno je da se acetilcistein primeni što ranije (unutar prvih četiri sata od unošenja paracetamola).
Metamizol natrijum
Ispoljava snažnije analgetičko delovanje u odnosu na acetilsalicilnu kiselinu i paracetamol. Najozbiljnije neželjeno dejstvo je nagli pad belih krvnih zrnaca, leukocita, nezavisan od primenjene doze. Doziranje je jedna tableta svakih šest do osam sati, izuzetno se može uzeti i po dve tablete, a maksimalno se može uzeti osam tableta na dan. Kod starijih pacijenata potrebno je primenjivati manje doze.
Kombinovani analgetici
Kombinovani analgetici koji uz acetilsalicilnu kiselinu ili paracetamol sadrže još i propifenazon, male doze kodeina ili kofeina, savremena farmakologija smatra neracionalnim. Propifenazon može izazvati rizik od oštećenja kostne srži, a male doze kodeina i kofeina, ne doprinose značajno terapiji. Ipak, na tržištu se nalazi veliki broj ovih kombinovanih preparata. Smatra se da doze acetilsalicilne kiseline ili paracetamola od po 500 miligrama imaju jednaku analgetičku moć, kao i kombinovani analgetici.
Ibuprofen
Deluje protivupalno, analgetički i protiv povišene temperature (antipiretik). Prvi je lek iz ove grupe, pa su iskustva s njim u praksi najveća. Podnošljivost je bolja nego kod ostalih antiinflamatornih lekova. Oko 10 do 15 odsto pacijenata prekida uzimanje zbog neželjenih reakcija (tegobe u želucu, osip na koži, pojava otoka). Ne treba ga davati deci do sedam godina. Deci od sedam do 14 godina može se davati kao analgetik i antipiretik (jer se njima ne daje acetilsalicilna kiselina). Doziranje kod odraslih iznosi 1.200 do 1.800 miligrama na dan sa povećanjem doze do maksimalno 3.200 miligrama podeljeno u tri, četiri doze.
Naproksen
Ima veliku efikasnost od ibuprofena, a umerena neželjena dejstva. Može da se daje dva puta dnevno po 375 miligrama. Spada u jake analgetike.
Ketoprofen
Ima veći rizik za pojavu digestivnih poremećaja od ibuprofena i diklofenaka. Doziranje je 100 do 200 miligrama na dan, uz povećanje do maksimalne doze od 300 miligrama na dan, podeljeno u dve, tri pojedinačne doze.
Deksketoprofen
Nije namenjen za dugotrajnu upotrebu i treba ga ograničiti na period trajanja simptoma. Preporučena doza je 12,5 miligrama na svakih četiri do šest sati ili 25 miligrama na svakih osam sati.
Flurbiprofen
Efikasniji je od naproksena.
Diklofenak
Pored ibuprofena se najbolje podnosi, pa se zato često propisuje. Ima analgetičko i antiupalno dejstvo kao naproksen. Oralne doze diklofenaka su tri puta dnevno po 25 do 50 miligrama. Tablete sa produženim delovanjem primenjuju se jednom dnevno.
Etodolak
Ima efikasnost sličnu naproksenu, a podnošljivost mnogo bolju, skoro kao ibuprofen.
Meloksikam
Ovo je noviji lek. Ima bolju podnošljivost i ređe prouzrokuje čir na želucu. Doze meloksikama su 7,5 do 15 miligrama jednom dnevno.
Nimesulid
Ovo je takođe noviji lek. Za sada se više preporučuje kao analgetik, u kratkim inervalima i kod osoba koje su alergične na acetilsalicilnu kiselinu. Podnošljivost ovog leka, međutim, može biti problem. Maksimalna dužina terapije je 15 dana. Doziranje kod odraslih je 100 miligrama dva puta dnevno, posle obroka. Kontraindikovana je kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.
Izvor: Zdravaiprava
