Većina biljaka koja raste kako u našim baštama, tako i na njivama, predstavlja smetnju za ono što hoćemo da posadimo ili smo već posadili. Nismo ni svesni toga da mnoge od njih imaju lekovita svojstva. Cele biljke ili neki njihovi delovi, koriste se u gastronomiji i medicini. Zbog blagotvornih svojstava koje ove biljke imaju u sebi, važno je da znamo na koji način da ih prepoznamo i čemu služe kako bismo na adekvatan način mogli da ih upotrebimo.
Bela rada
U obliku tinkture, bela rada se upotrebljava kao lek za uređivanje i regulisanje menstrualnog ciklusa. Izuzetno je efikasna kod iskašljavanja i bronhitisa, upale creva, reume i artritisa. Od bele rade se pravi čaj i melem, dok je svež sok odličan za čišćenje
organizma od toksina. Interesantno je da se u pojedinim trgovinama prodaje u obliku ekstrakta i eteričnog ulja.
Maslačak
Jedna od biljaka koja se nalazi gotovo svuda oko nas. Možda je zbog toga zanemarljiva i neprivlačna za jelo. Njeni listovi se najčešće koriste za pripremu sveže salate, ali je veoma izuzetno cenjen i u medicini. Maslačak se koristi kod upale jetre, stresa i glavobolje, protiv holesterola, povišenog šećera u krvi, protiv celulita, anemije.
Kopriva
Bogata je kalijumom, jodom, fosforom, magnezijumom, kao i proteinima. Za različite namene, beru se i različiti delovi biljke. Od koprive se prave razne čorbice, pite, sosevi, zdravi sokovi, a sušena se koristi za čaj. Takođe, njeno seme se upotrebljava u borbi protiv
dijareje. Najbolje je brati je rukavicama da ne bi došlo do žarenja ruku. Sastojci koje kopriva sadrži u sebi omogućavaju zaustavlje krvarenja. Bez obzira na to o kojoj od ovih, nazovi korov biljaka govorimo, one imaju različite uloge i lekovita svojstva na naše zdravlje. Kako se u medicini koriste za spravljanje raznih melema i čajeva, tako se i u kućnim uslovima mogu koristiti za iste namene. Potrebno je pronaći adekvatan recept i baciti se na pripremu onoga što nam je potrebno. Pri branju ovih biljaka, vodite računa da li je mesto na kome su rasle prethodno tretirano otrovnim supstancama.
Gavez
Primena koju gavez ima kod mnogih bolesti, poznata je od davnina. Tinktura ove biljke pomaže kod preloma, bolova, poremećaja cirkulacije. Lekovita svojstva gaveza pomažu da se povređeno tkivo regeneriše i da rana nakon njegove upotrebe brzo zaraste. Mast od gaveza koristi se protiv bolova u zglobovima i mišićima, protiv akni i bubuljica, kod posekotina i opekotina, protiv hemoroida, osipa. Korisni delovi gaveza su listovi i koren koji raste veoma duboko u zemlji.
Tušt
Tušt ili portulak (Portulaca oleracea) često se može naći na peskovitom, osunčanom zemljištu sa dosta vode. Ima ga gotovo svuda, a njegove specifične male debele zelene listove nećete promašiti. Stari Egipćani su tušt koristili u svojoj ishrani, uzgaja se u Indiji i Kini, dok se kod Francuza često nalazi na trpezi u vidu različitih tradicionalnih jela. Od ove biljke mogu se praviti razne salate, sosevi, supe, ali i čaj. U sebi sadrži vitamin C, A, B i E, bogat je omega 3 masnim kiselinama, kalcijumom i gvožđem. Prava je šteta što se veoma malo koristi u našoj ishrani. Bere se od aprila do oktobra. Za spravljenje čaja se suši, a može se i konzervirati za zimu. U svežem stanju se koristi kao salata uz dodatak maslinovog ulja, limunovog soka, sa ili bez soli. Može se i dinstati sa povrćem kao što su paradajz, crni i beli luk. Svakako daje odličan ukus jelu, kao što to čini i lovorov list.
Čičak
Osim što se lepi za odeću i ostaje na njoj dok se detaljno ne očisti, koren čička je upotrebljiv i veoma lekovit. Koristi se pri lečenju kožnih oboljenja, dijabetesa, jetre, akni. Bogat je magnezijumom, taninom, inulinom, kalcijumom, kalcijum-fosforom. Najbolje je
upotrebiti ga u svežem stanju, jer nakon sušenja gubi korisne supstance koje sadrži u sebi.
Pirevina
Veoma je teško iskoreniti pirevinu, pogotovu kada je reč o zemljištu koje se godinama nije obrađivalo. Koren ove biljke se upotrebljava za razbijanje kamena u bubrežnoj bešici, protiv rana i kamena u mokraćnoj i žučnoj bešici, kao i u lečenju zapaljenja u organima za varenje. Bere se najmlađe korenje koje se nalazi van zemlje i kidaju se žilice kako bi se došlo do pravog korena. Njegova berba se preporučuje u oktobru i čuva se najviše godinu dana.
Autor: Svetlana Rajković
