Mada je poslednja generacija Titovih pionira rođena 1982. godine, Mario je imao sreću da zakači tu poslednju klasu jer je pošao godinu dana ranije u školu. Pionirsku kapu i maramu i dalje čuva i priča mi da se rado seća perioda Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
– Nemam mnogo gostiju iz bivše Juge koliko bih očekivao. Najmanje je jugonostalgičara, a najviše onih koji se vezuju za dizajn. Dođu mi gosti iz Kanade ili Australije koji nikad nisu bili u SFRJ, ali kažu, recimo, da ih sve ovo podseća na kuću njihove bake u Sidneju. Moji gosti govore tim prelepim univerzalnim jezikom dizajna. Ako su to mladi koji su rođeni posle 1990. ja im preporučim da odu u Muzej istorije Jugoslavije da se upoznaju sa tim periodom naše istorije.
SOBE PO FILMSKIM DECENIJAMA
Yugodom je podeljen na studio, suite i super suite, odnosno tematski na filmske decenije šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina. Gosti mogu da biraju da li će da spavaju u delu muzeja „Ljubav i moda“, „Misterije organizma“ ili „Nije lako s muškarcima“. Svaka soba posvećena je drugoj deceniji jugoslovenske kinomatografije.
– Posteri su originalni, sve sam pravio tematski. Sada sedimo u sobi koja je posvećena komedijama osamdesetih i nosi naziv po jednoj od njih – „Nije lako s muškarcima“. Takođe, tu je i Lepa Brena, koja je posle Tita verovatno bila najpoznatija ličnost bivše republike. U susednoj sobi su filmovi koji su bili zabranjeni – priča Mario.
Njegovi gosti nisu turisti koji putuju organizovano, već nezavisni putnici koji su dosta toga videli. Oni u mestu gde spavaju treba da dožive iskustvo, a ne samo da dobiju krevet sa noćnim stočićem i lampom. Zbog toga Mario planira da proširi svoj posao. Saznanje da je doprineo nečijem kompletnom doživljaju putovanja kroz Beograd pruža mu, kako kaže, istinsku duševnu satisfakciju.
– Yugodom je nastao bez budžeta i bukvalno iz jedne sobe stigao do druge i treće. Posle tri i po godine u ovom poslu i poznavajući širu sliku hotelskih prilika u Beogradu video sam da ovde, nažalost, još uvek ne postoji nijedan koncept hotel. Imamo luksuzne i skupe hotele, ali ne i koncept hotele. Iako postoji veća potreba, voleo bih da ponudim jedan takav hotel srednje veličine i trenutno sam u procesu rada na biznis planu i skupljanju tima i partnera.
Pitao sam Maria i kako uspeti u državi u kojoj je bolje ne pokušati nego preuzeti rizik da vaš posao možda neće uspeti?
– Prva motivacija bila je da iznajmljivanjem sobe platim svoje račune. Tada nisam znao u šta ulazim. Ali, posle nekoliko meseci kada sam video ko su moji gosti i kada sam shvatio da su to ljudi sa kojima bih mogao i da se družim, prepustio sam se izazovu i znao da je „to-to“. Verovao sam u sebe i u Yugodom – rekao mi je Mario.
Tekst: Nenad Blagojević, www.pricesadusom.com
Fotografije: Monika Pavlović
