Koje su loše navike koje ljudi najčešće prave, a koje imaju negativan uticaj na zdravlje, kao i na koji način se one mogu zameniti manje štetnim alternativama objasnili su na konferenciji za medije Festivala zdravlja Beograd „Ne čekajte 5 do 12! Promenite štetne navike odmah!“ prim. dr Lela Ilić, epidemiolog, prof. dr Igor Pantić, psihijatar, i dr Saša Plećević (Dr Feelgood).
– Građani Srbije najviše života gube zbog masovnih nezaraznih bolesti, koje se mogu sprečiti promenom loših životnih navika. One su uvek rezultat više udruženih faktora, koji svaki za sebe, ali i udruženi dovode do narušavanja zdravlja. Nepravilna ishrana najčešće dovodi do gojaznosti, hipovitaminoza, hroničnog deficita u imunološkom sistemu, a posle dužeg vremena i do pojave dijabetesa i drugih metaboličkih poremećaja. Gojaznost je najčešće povezana sa slabljenjem fizičkih aktivnosti. Hipertenzija i kardiovaskularne bolesti su u direktnoj vezi sa lošim navikama u ishrani, pušenjem, nedostatkom fizičkih aktivnosti, ali i nedostatkom zdravstvene kulture – rekla je dr Lela Ilić, epidemiolog.
Psihijatar dr Igor Pantić, vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haifi u Izraelu, istakao je da se koncept „smanjenja štetnosti“(engl. „Harm reduction“) odnosi na skup mera koje društvo, zdravstvene službe, kompanije ili pojedinci primenjuju u cilju minimizovanja štete nanete nekim oblikom ljudskog ponašanja. Kod ovog koncepta, polazi se od pretpostavke da je šteta već naneta i da se ne može odmah i u potpunosti ukloniti, pa se stoga traga za manje štetnim alternativama koje bi mogle da ublaže očekivane posledice.
– Ovakav pristup se može primeniti u velikom broju medicinskih i nemedicinskih oblasti. U psihijatriji se sa uspehom primenjuje u oblasti bolesti zavisnosti kroz različite programe namenjene socijalnoj podršci i edukaciji zavisnika od različitih psihoaktivnih supstanci. U pojedinim okolnostima, na ovaj način se mogu značajno redukovati i negativne posledice po fizičko zdravlje izazvane različitim štetnim navikama poput pušenja ili nepravilne ishrane. Koncept smanjenja štetnosti treba primenjivati oprezno i na odgovoran način, koristeći medicinska znanja i činjenice zasnovane na dokazima, na osnovu rezultata validnih i pouzdanih naučnih istraživanja – objasnio je dr Pantić.
Na konferenciji je dr Saša Plećević (Dr Feelgood) pojasnio koje alternative postoje u ishrani za četiri bele smrti (beli šećer, so, belo brašno, masnu hranu) kao i za fizičku neaktivnost, jer uprkos savetima zdravstvenih stručnjaka mnogi ne idu svakodnevno u šetnju i ne vežbaju na otvorenom.
– Alternativa gotovo za sve lekove su pravilan način ishrane, zdrava fizička aktivnost i dobar san. Napolju nije dovoljno čist vazduh, nemate dovoljno volje i vremena za trening, strahujete da idete u teretane zbog pandemije COVID-19? Alternativa je da vežbate u kući. Ne vodite računa u ishrani i jedete proste šećere? Alternativa je da pojedete voćku – naglasio je Dr Feelgood.
Kako bi se građani edukovali o lošim navikama i pokušali da unesu zdravije varijante u svakodnevni život, u narednoj godini će dosta aktivnosti Festivala zdravlja Beograd širom Srbije biti posvećeno ovoj temi.
Izvor: Zdravaiprava
