Finska je poznata kao država koja je lider u menjanju obrazovnog sistema i uvođenju modernog načina učenja i vaspitanja dece i mladih. Najnovije izmene se odnose na to da škola bude bez predmeta kao takvih. Umesto njih obrađivaće se određene teme. Psihoterapeut Darka Krsmanović smatra da su promene koje sada uvodi Finska sjajne, jer celina koja je prožeta pogledom iz više uglova svakako doprinosi boljem razumevanju i povezivanju, kao i trajnosti znanja. U razgovoru za portal “Zdrava i prava” ona kaže i da su promene deo šire reforme obrazovanja koja je počela još odavno, njihovim ulaganjima u obrazovanje i sistematskim menjanjem uslova rada.
PRAKSA
U praksi finski đaci bi umesto dosadašnjih časova istorije, matematike, geografije ili likovnog obrađivali dva sata gramatiku, nakon toga bi učili o istoriji svoje zemlje, a posle bi savladavali komunikacijske veštine ili principe ekonomije.
Poenta u ovoj značajnoj promeni obrazovnog sistema je u tome da se ono mora modernizovati i ići u korak sa stepenom razvijenosti samog društva i dece.
Osvrćući se na najnovije vesti koje stižu sa severa, naša sagovornica kaže da u svetu kreatori obrazovne politike sve više govore o društvenom kapitalu koji oblikuje naše obrazovne potrebe. Drugim rečima, nastoje da usmere zainteresovanost ljudi za sticanje i primenjivanje određenih znanja, čime bi efekti obrazovanja pojedinca imali i društvene ishode.
“Uticaj obrazovnih ustanova na društvo i društva na obrazovanje podrazumeva obostranu odgovornost i raspravu o promovisanim vrednostima, ali je činjenica da preovladava ekonomski aspekt i da se sve više sužava fokus obrazovnih potreba. S druge strane, dok se ograničenje rasta troškova u siromašnijim sredinama vezuje za restriktivne mere, u razvijenijim društvima se upravo kroz ulaganje u školstvo očekuju uštede u budućnosti. Recimo, da biste bili nastavnik u finskoj školi ne samo da morate ispuniti visoke obrazovne standarde, već se suočavate sa činjenicom da svega desetak odsto kandidata zadovolji potrebne, posebne, uslove. A tu spadaju kreativnost, multidisciplinarnost, psihološki profil, timski rad, želja za obrazovanjem i samoobrazovanjem… Ovakva selekcija daje rezultate za poštovanje, što opet implicira ugled i dostojanstvo profesije”, navodi Krsmanovićeva, uz obrazloženje da finska vlada podržava ovakve reforme svesna potreba modernizacije.
“Pa ipak, nismo sigurni da se i ovaj projekat, kao i “Pokret otvorenih učionica” koju je zagovarao Džon Djui u Americi šezdrsetih godina prošlog veka, neće ugasiti ili prilagoditi ekonomičnijim standardima”, kaže naša sagovornica.