Bitna prezentacija pred poslovnim saradnicima, priprema rođendanske torte, pisanje važnog seminarskog rada ili izveštaja – o kakvom god poduhvatu da se radi, novi izazovi nam stvaraju osećaj straha i opreza.

Sasvim je razumljivo da nastupamo sa strepnjom, da želimo da napravimo pauzu i da se odmaknemo od situacije. Međutim, ovo odstojanje se često pretvara u nešto iscrpljujuće – u visoku prepreku koja stoji između nas i cilja. Možemo li prevazići strah od neuspeha i ipak pokušati da završimo započeti zadatak? Odgovor je potvrdan, a metode i alati koji u tome mogu pomoći su neke od osnovnih postavki NLP-a. Pročitajte.

Nemojte preterano analizirati stvari

Kao neko ko strepi od neuspeha i zazire od toga da uopšte počne s nekim projektom, verovatno ste već čuli “moćni savet” – nemojte preterano analizirati stvari. Premda je mnogo lakše to reći no učiniti, bez svake sumnje nema bolje polazne tačke za prevazilaženje prepreka.

Kada imamo aktivan um, budni smo, prisutni i mentalno zdravi, no isto tako skloni grubim racionalizacijama. Ako stalno dočaravate sebi najcrnje scenarije i iznova prolazite kroz sve tačke i eventualne “propasti”, onda sigurno imate i argument koji mogu potvrditi ili opovrgnuti sve što zamišljate. U toj zamornoj igri uma i teškoj psihičkoj borbi lako se ostane bez motivacije i volje.

No dobro je znati da smo u mogućnosti da se poštedimo iscrpljujućih efekata takvog negativnog adrenalina i uštedimo malo snage za taktiku rešavanja problema. Setite se da mi zapravo nemamo sabotirajuće misli, već misli kojima smo sami dali moć sabotaže. Prema tome, kakav god da je zadatak pred vama, umesto da čitate i istražujete u nedogled o načinima da ga rešite, jednostavno se “bacite na posao”.

Oduprite se nagonu sumnje u sebe

Svi smo mi bar jednom čuli taj strašan glas strogog unutrašnjeg kritičara koji nam govori: “Ne mogu ja to uraditi!” ili “Ipak nije ovo za mene!” Možda čak i ono ozbiljno i dramatično: “Ma nikada nisam bila dobra u ovome, bolje da odustanem!”

Brzina kojom se negativne izjave i kritike nižu je trenutna i veoma zbunjujuća, te svakako nije od pomoći kada se suočavamo sa nepozantim i zahtevnim zadacima. Iako borba protiv ovog impulsa deluje zastrašujuće i teško, ipak je moguća. Dovoljno je za početak da damo sebi dozvolu da otkrijemo: da li je naš strah ukorenjen u stvarnosti ili ne?

Jedan od načina da se to postigne jeste uz pomoć vizuelizacije. Ako se, primera radi, plašimo javnog nastupa, onda treba da zatvorimo oči, zamislimo sebe na podijumu kako samouvereno i s lakoćom držimo govor u gledajući u publiku koja klimajući odobrava šta govorimo. Ono što ova vrsta vizualizacije radi jeste da nam daje pozitivnu perspektivu. Nasuprot strahu stoji alternativni scenario u kom možemo da uradimo sve što zamislimo.

Samo uradite to – napravite korak!

Može se reći da gotovo trenutno dejstvo kod straha od neuspeha ima ako se u što kraćem roku posvetimo zadatku. Odnosno, umesto da se prepustimo beskrajnoj analizi i “zablokiramo”, jednostavno treba da delamo. Recimo da je to strah od govora na sastanku. Često se dešava da imamo komentar ili mislimo da vredi da ga podelimo sa kolegama? Umesto da kažemo sebi da je to glupa misao koja nije vredna pomena, treba samo da duboko udahnemo, izdahnemo, brzo podignemo ruku i samo progovorimo.

Neće to, naravno, značiti da će strah nestati sam od sebe. No ipak, dugoročni rezultat je da se manje plašimo da govorimo i da se “izvežbamo”. I svaki sledeći put kad nam se ukaže prilika, bez svake sumnje treba da je iskoristimo. Samo da uradimo šta treba da se uradi.

Razgovarajte o tome

Mnoge prepreke koje nas sprečavaju da preduzmemo akciju su zapravo samo u našoj glavi.  Razgovor o tome sa bliskim prijateljem ili mentorom je nemerljivo koristan. Kada glasno izrazimo svoje strahove i strepnje, makar to zvučalo i neskladno, možemo otkriti da mnogo bolje razumemo problem i da smo i više nego sposobni i vešti da ga rešimo.

U neurolingvističkom programiranju se naročito pridaje značaj verbalnoj artikulaciji. Kada nas nešto muči, a izgovorimo to naglas, onda možemo mnogo svesnije da prepoznamo – na osnovu reči koje koristimo – gde su zapravo naše blokade i strahovi. Kako je spoznaja pola pređenog puta, dalje možemo preuzeti odgovornost i napraviti potrebne akcije da prevaziđemo prepreke.

Neuspeh je odlično sredstvo za učenje

Strah od neuspeha jednak je strahu od pokušaja. Promena načina na koji vidimo neuspeh je ključna promena percepcije i alat za prevazilaženje naših strahova. Jedan od NLP aksioma glasi: ne postoji neuspeh, samo lekcija. Doduše, i više je nego jasno da nije lako ni prijatno ako pogrešimo (ili potpuno zakažemo). Međutim, istina je da izvlačimo mnogo vrednije lekcije iz neuspeha u određenom zadatku nego iz uspeha. Tome u prilog svedoče brojne priče vizionara i uspešnih ljudi, koje se baziraju na istrajnosti  uprkos brojnim razočarenjima.

Kako NLP pomaže da prevaziđemo barijere?

Pored pomenutih sugestija, postoje još neki načini i NLP alati koji mogu pomoći da prevaziđemo mentalne blokade i savladamo svoj stra od neuspeha.

Preoblikovanje

NLP nas uči da preoblikujemo svoje perspektive i ponovo interpretiramo izazovne situacije u svetlu koje osnažuje. Promenom načina na koji percipiramo i interpretiramo događaje, možemo da promenimo način razmišljanja, te da umesto na ograničenja mislimo na sve raspoložive opcije. Ovim se otvaraju nove mogućnosti za rast i uspeh.

Sidrenje

Sidrenje je tehnika koja se koristi u NLP-u za povezivanje pozitivnih emocija i stanja sa specifičnim okidačima ili stimulansima. Pričvršćivanjem pozitivnih iskustava i emocija na određene znakove, kao što su reč, gest ili vizualizacija, možemo pristupiti tim osnažujućim stanjima kad god nam zatrebaju, efikasno probijajući mentalne barijere i pristupajući svom punom potencijalu. NLP trener edukacija nudi alate i znanja kako da klijenta vodite kroz ovaj proces, ali i kako da sebi usidrite osećaj samopouzdanja, lične vrednosti ili bilo kog drugog resursa koji vam može koristiti.

Submodaliteti

Submodaliteti su gradivni blokovi naših čulnih iskustava, kao što su slike, zvuci i osećaji. NLP nas uči da identifikujemo i manipulišemo ovim submodalitetima kako bismo promenili način na koji percipiramo i obrađujemo informacije. Kada transformišemo senzorne kvalitete koji su povezani sa ograničavajućim verovanjima ili negativnim iskustvima, onda možemo da neutrališemo njihov uticaj i olakšamo lični rast i promenu.

Svaki od ovih predloga, vežbi i alata predstavljaju postepen proces. Kao što to važi za svaku drugu novu veštinu i za njih će biti potrebno vreme i malo prilagođavanja i navikavanja. No, treba da budemo uvek nežni prema sebi i svesni da je svaki cilj moguć i ostvariv. Prema tome, o kojoj god prepreci da je reč – pokušajte i iznenadite se pozitivno.

Autor: Srbijanka Stanković