Obim struka otkriva bolest jer stomačna gojaznost je glavna karakteristika premeteboličkog i metaboličkog sindoma koji povećavaju rizik za nastanak dijabetesa, ateroskleroze, masne jetre, seksualnih poremećaja, depresije i kancera.
Obim struka veći od 80 centimetara za žene, i 94 za muškarce, jedan je od faktora rizika za nastanak premetaboličkog sindroma, stanja koje prethodi metaboličkom sindromu. Osim stomačne gojaznosti, na pojavu premetaboličkog sindroma treba posumnjati ako se pojavi još jedan faktora rizika, recimo glikemija veća od 5.6 mmol/l, trigliceridi veći od 1.7 mmol/l, HDL holesterol manji od 1,0 za muškarce i manji od 1,3 za žene, krvni pritisak veći 130/85 milimetra živinog stuba.
Uvod u predijabetes, dijabetes i vaskularne komplikacije
Jako je važno da se premetabolički i metabolički sindrom, jer ova stanja predstavljaju uvod u predijabetes, dijabetes i vaskularne komplikacije.
– Stomačna gojaznost je glavna karakteristika premeteboličkog i metaboličkog sindoma koji povećavaju rizik za nastanak dijabetesa, ateroskleroze, masne jetre, seksualnih poremećaja, depresije i kancera. Stomačno masno tkivo predstavlja novonastali endokrini organ koji je hormonski aktivan i luči faktore tromboze, faktore inflamacije – interleukine, koji utiču na povećano lučenje C reaktivnog proteina (CRP) u jetri – objašnjava prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, internista-endokrinolog sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.
Naša istraživanja su, kaže doktorka Dimitrijević Srećković, potvrdila prisustvo metaboličkog sindroma kod 37 odsto gojazne dece i omladine, dok je preostalih 63 odsto imalo premetabolički sindrom, odnosno samo povećan obim struka ili povećan obim struka i još jedan faktor rizika, najčešće nizak HDL holesterol. Učestalost metaboličkog sindroma povećavala se statistički značajno sa godinama: kod gojazne dece od 7. do 15. godine iznosila je 34,8 odsto, adolescenata od 16. do 20. godine 38,9 odsto, mladih od 20. do 30. godine – 58,1 odsto, dok je kod odraslih zabeleženo 38 odsto.
Preventiva je zdrava mediteranska ishrana i fizička aktivnost
Sa lečenjem treba početi od najranije mladosti još u detinjstvu kod svih koji imaju stomačnu gojaznost koja je osnovni kriterijum premetaboličkog sindroma. Ako se ne reaguje na vreme, stomačnoj gojaznosti pridružiće se još neki faktor kao što su povišeni trigliceridi, nizak HDL-holesterol, blago povišen krvni pritisak ili glikemija i dete će iz premetaboličog sindroma da pređe u katergoriju metaboličkog sindroma, kasnije predijabetesa, dijabetesa i vaskularnih komplikacija.
Preventiva je zdrava mediteranska ishrana i fizička rekreativna aktivnost ili sat brzog hoda brzinom pet kilometara na sat. Kod dece treba ograničiti gledanje TV, video igre i angažovati ih sportskim aktivnostima kroz igre sa loptom, plivanje, tenis, gimnastiku.
– Ako smršamo, smanjićemo stomačnu gojaznost, a imaćemo povoljne efekte i na regulaciju masnoća, krvnog pritiska i nivoa šećera, i na taj način sprečavamo ili korigujemo već postojeći premetabolički ili metabolički sindrom. Jelovnike treba prilagoditi mediteranskoj ishrani, koja je bogata dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica kao i mononezasićenim masnoćama iz maslinovog ulja. Narodi koji koriste mediteransku ishranu manje oboljevaju od koronarne bolesti i nekih oblika tumora. Ono što karakteriše ovu ishranu je obilje voća, povrća i žitarica bogatih dijetnim vlaknima i antioksidansima, plave ribe dubokih mora (skuša, tunjevina, losos) bogate omega 3 polinezasićenim masnoćama i maslinovo ulje, maslinke, orašasti plodovi (orah) bogati mononezasićenim masnoćama.
Izvor: Zdravaiprava
