Ne ponašaju se svi isto nakon teškog raskida. Neki se ne skidaju s telefona, pričaju sa bliskim ljudima, prevrću priču na sve moguće načine, nekima nije ni do priče ni do ljudi. Znate za onu izreku da “papir trpi sve”? Postoje i oni ljudi koji se late olovke i papira, i tako olakšaju dušu a ne opterećuju nikoga. Ovo je najlakši način da prebolite težak raskid!
Studija sa Villanova univerziteta pokazala je da pisanje dnevnika smanjuje emotivni stres povezan sa raskidom, i to kada pišemo u “narativu prihvatanja”. Šta to u stvari znači?
Ovakav narativ “obuhvata ideju da negativni životni događaji ili okolnosti mogu da budu značajne lekcije ili tačke u nečijem životu, što dalje može da rezultira pozitivnim ishodom,” pišu istraživači. Drugim rečima, pišemo priču o pretvaranju naše patnje (raskida) u pozitivno iskustvo, pišemo o tome zašto je to dobro.
Stručnjaci su otišli korak dalje i ispitivali one koji su skoro raskinuli. Pokušavali su da ustanove kakve veze ima pisanje dnevnika sa nekim kognitivnim procesima. Jedna osoba koja je pisala u “narativu prihvatanja” pisala je ovako: “Mnogo sam tužna što smo raskinuli, ali možda je to za naše dobro. Bolje mi je bez nekog ko nije dobar prema meni.” Ljudi kod kojih su se uključile i misaone promene koristili su reči kao što su “zato što”, “mislim”, i “treba”.
Ovakav narativ ne eliminše emotivni stress ali olakšava da se sa njim nosimo.
Kako piše sajt Psychology Today:
“Puko pisanje nije dovoljno da uzorkuje promenu niti da se raskid posmatra u više intelektualnom svetlu. To je u stvari menjanje sećanja na raskid, i uloge koju je raskid odigrao u nečijem životu, i otkrivanje nečeg dobro na kraju.”
Naravno, istraživanja su trajala samo četiri dana, šta se dešava nakon toga, to ne znamo. Stres i bol ne mogu se ukloniti, samo umanjiti. Možda možemo da naučimo kako da se nosimo sa tim. A to je dovoljno za početak, zar ne? Uvek možemo da prestanemo pisanje ukoliko nam ne pomogne.
Izvor: BIZLife
