Zbog čega neki ljudi na našoj planeti žive preko 100 godina? Šta to doprinosi njihovoj dugovečnosti i zdravlju? Plave zone i navike ljudi koji tamo žive predstavljene su u istraživanju objavljenom u “Nacionalnoj geografiji”, a kasnije i istoimenoj knjizi Dena Bjutnera.
U nekim regijama sveta stanovništvo živi izuzetno dugo, a i u dubokoj starosti zadržava pokretljivost i zdravlje. U čemu je tajna dugovečnosti i vitalnosti, pokušali su da otkriju istraživački timovi u svakoj od tih oblasti. Ako želite da uradite nešto korisno za sebe i svoje zdravlje posetite predavanje nutricionistkinje Jasmine Popovske koje će biti održano u četvrtak 21. aprila u 18.30 časova u Američkom kutku u Novom sadu na kome će biti reči upravo o karakteristikama populacija širom sveta iz “plavih zona” kao i o navikama koje doprinose da imaju deset puta više šanse da dožive stotu godinu života od prosečnog Amerikanca.
Ishrana, između ostalog, igra važnu ulogu i pridaje joj se velik značaj o čemu će najviše biti reči na ovom predavanju.
PLAVE ZONE
Naoružan informacijama najvećih američkih stručnjaka za dugovečnost, Dena Bjutnera je krenuo na put i stogodišnjake pronašao u plavim zonama.
Šta su plave zone? To su male regije u svetu gde upadljiv deo populacije živi začuđujuće dugo. Njihovi stanovnici uspevaju da održe zdravlje i vitalnost u kasnim osamdesetim, devedesetim, pa čak i stotim. U čemu je tajna?
Saradnjom sa lokalnim stručnjacima i razgovorom sa stogodišnjacima u plavim zonama, autor istoimene knjige pokušao je da razotkrije tajnu dugovečnosti i zdravlja.
Četiri su plave zone koje Dena Bjutnera opisuje u svojoj knjizi: Barbaiga na italijanskom ostrvu Sardiniji, Okinava u Japanu, kalifornijska Loma Linda u Americi i poluostrvo Nikoja u Kostariki.
U sedmogodišnjem istraživanju Buettner je zaključio da stogodišnjaci u svakoj od tih zona imaju specifične navike, ishranu i životne uslove koji su doprineli njihovom dugom i aktivnom životu. Ipak, svako od tih područja, kao i njihovi stogodišnjaci, međusobno se razlikuje. Zajedničko im je što u tim malim “džepovima” ljudi žive i tri puta duže nego oni u razvijenom svetu.
Pripremila: Mariota Vlaisavljević