Alergija predstavlja poremećaj u funkcionisanju imunološkog sistema. Organizam alergične osobe prekomerno reaguje na neku specifičnu, inače neškodljivu supstnciju, ili više njih, iz našeg prirodnog okruženja. Takve materije, koje inače nisu štetne, nazivaju se alergenima. Alergeni mogu da izazovu alergijsku reakciju i onda kada su prisutni u veoma maloj koncentraciji.
S prvim prolećnim danima prvo stižu alergije na polene drveća. Kad počne sezona cvetanja, na udar prvo dolaze pacijenti alergični na polen leske, a kasnije i na polen drugog drveća, među kojim je u našoj sredini najvažnija breza jer ima najveći alergijski potencijal.
Najčešći simptomi alergija na polen su napadi kijanja, bistar sekret iz nosa, crvene i suzne oči i suv kašalj. Pacijenti često tek posle dve-tri godine shvate da nisu stalno prehlađeni, već da imaju alergiju i da ona neće proći bez adekvatne terapije.
Tri perioda cvetanja, tri grupe alergena
U toku godine imamo tri perioda cvetanja. U rano proleće, od februara pa do sredine maja, cvetaju drveće i grmlje, onda od polovine maja do polovine jula na red dolaze trave, a posle njih, do kraja septembra, korovi, a najpoznatiji korov jeste ambrozija.
Upravo se zato i alergene biljke svrstavaju u tri grupe: drveće (breza, leska, crni i beli bor, jela, javor, tuja, hrast…), zatim trave (popino prase, lisičiji rep, engleski ljulj, pšenica, ovas, ječam, kukuruz, raž, trska…) i korov (ambrozija, štir, pepeljuga, kopriva, pelen, bokvica…). Inače, ambrozija je najpoznatija i najopasnija alergena biljka na svetu.
Alergija na polen je najčešća vrsta alergije
A da bi neka biljna vrsta bila alergena treba da ispuni tri uslova: da u strukturi polenovog zrna postoje alergena jedinjenja koja će izazvati alergijsku reakciju; da se oprašuje vetrom (polen se još može prenositi preko životinja i vode) jer u tom slučaju polenova zrna su sitna, lagana i suva, pa se lako raznose na veliku udaljenost; i da stvara ogromne količina polena.
Alergija na polen ubedljivo je najčešća vrsta alergije, toliko česta da, prema nekim procenama, od nje u Evropi pati skoro 25 odsto ljudi, a u Japanu i na Novom Zelandu čak 40 odsto populacije.
Kada se dijagnostkuje na šta je pacijent alergičan najvažnije je da na vreme uzme odgovarajuću terapiju. Najbolje bi bilo da se terapija započne odmah na početku sezone odnosno s prvom pojavom polena na koji smo osetljivi. Na ovaj način se prevenira pojava tegoba, a i ukupna količina lekova koji se uzimaju tokom sezone je manja.
Preventivno uzimanje Polinola je najbolje rešenje
Kao veoma efikasan kod alergija pokazao se nemački homeopatski lek „Polinol“. To su tablete, potpuno prirodnog sastava, zbog čega ih mogu koristiti i deca od treće godine.
Sprovođenjem mera koje nam omogućavaju da smo manje u kontaktu sa alergenima, i primena „Poliol“ tableta, od velike su koristi za odlaganje alergijske reakcije i pojave prvih simptoma alergije, tako da duže možemo da uživamo u proleću, a ne da se skrivamo…
Tablete se jednostavno otapaju u ustima ili za decu se mogu rastvoriti u kašičici vode. Koriste se u lečenju polenskih kijavica. Za razliku od hemijskih lekova u lečenju alergija (antihistaminici, kortikosteroidi, kapi za nos) koji su efiksni u određenom vremenskom periodu, ovaj homeopatski lek može se uzimati tokom cele sezone trajanja alergija (od marta do novembra), dokle god postoje simptomi.
Pakovanje sadrži 100 tableta i dovoljno je za mesec dana terapije. Da bi se suzbili simptomi polenske kijavice koji iritiraju i ometaju normalne životne aktivnosti kod obolelih od alergije, dovoljno je da se ovaj homeopatski lek uzima tri puta dnevno.
Promo
