Ljudi koji noću spavaju manje od šest sati imaju veće izglede da razviju kardiovaskularne bolesti u odnosu na one koji spavaju sedam do osam sati, pokazuje istraživanje.
U okviru istraživanja 3.974 zaposlenih u bankama nosilo je nedelju dana uređaje za merenje aktivnosti, kojima je i praćen njihov san, a napravljen je i 3D ultrazvuk srca i CT srca kako bi se pronašli tragovi srčanih bolesti. Naučnici su utvrdili da u poređenju s ljudima koji su spavali sedam do osam sati, oni koji su spavali manje od šest imali su 27 odsto više izgleda za “pretkliničku” aterosklerozu – strukturne promene i zadebljanje ćelija krvnih sudova koje nije još dovoljno ozbiljno da izazove komplikacije.
Ranija su istraživanja povezala manjak sna s tradicionalnim faktorima rizika za srčane bolesti poput povišenog šećera u krvi, povišenog krvnog pritiska, upale i gojaznosti.
“San zajedno s ishranom i telesnim aktivnostima jedna je od zdravih navika koju treba da usvojimo i održavamo kako bi naš kardiovaskualrni sistem bio zdrav”, kaže autor studije Hoze Ordovas, naučnik s CNIC-a u Madridu i sa univerziteta Tufts u Bostonu.
“Naši rezultati podupiru tradicionalno verovanje da bi trebalo da spavamo spavati oko osam sati dnevno”, kaže Ordovas. “Za one koji zbog nekog razloga ne mogu da izbegnu kratak san, preporuka je da budu aktivniji u kontrolisanju drugih faktora rizika poput prehrane i vežbanja”.
Zadebljanje arterija može se postupno razviti tokom nekoliko decenija, pre nego što stvori probleme. Ljudi mogu da žive godinama s pretkliničkim abnormalnostima, pre nego što se kod njih razvije puna ateroskleroza, koju obeležava nakupljanje plakova na ćelijama krvnih sudova koji ograničavaju protok krvi i mogu voditi u srčane i moždane udare.
Iako je vrlo malo ispitanika, svega 160 ljudi, spavalo više od osam sati dnevno, studija je utvrdila da te osobe imaju povećani rizik od srčanih bolesti. Žene koje su spavale više od osam sati imale su dvostruko veće izglede za pretkliničko nakupljanje plakova na ćelijama krvnih sudova u odnosu na žene koje su spavale sedam do osam sati dnevno.
Muškarci su takođe imali nešto veći rizik od nakupljanja plakova uz previše sna, no razlika je bila toliko mala da se moglo raditi i o slučajnosti.
“Važno je naglasiti da više nije uvek i bolje, jer i previše sna može povećati kardiovaskularne rizike”, kaže Ordovas.
Ispitanici su bili stari prosečno 46 godina i niko nije patio od srčanih bolesti. Prosečno su imali umereni višak telesne težine, a prosečno su se bavili 45 minuta dnevno umerenim do intenzivnim telesnim aktivnostima. Ljudi koji su kraće spavali bili su stariji, teži i imali veći nivo holesterola i krvnog pritiska od pojedinaca koji su dovoljno spavali, navode naučnici u radu objavljenom u časopisu “Journal of the American College of Cardiology”.
Naučnici su procenjivali desetogodišnji i tridesetogodišnji rizik ispitanika za ozbiljne kardiovaskularne probleme poput srčanog ili moždanog udara. Prosečno, ispitanici su imali 5,9 odstotni rizik za srčani ili moždani udar u idućih deset godina te 17,7 odstotni rizik u idućih 30 godina.
S manje od šest sati sna, desetogodišnji rizik porastao je na 6,9 odsto a tridesetogodišnji rizik na 20,9 odsto.
Rezultati ukazuju na važnost dovoljno odmora, kaže koautor istraživanja dr. Danijel Gotlib iz VA Boston Healthcare System.
“Jedan od načina osiguravanja dovoljno sna je da on postane prioritet – isključivanjem televizora, računara, tableta i telefona u razumno vreme uz održavanje redovnog ritma spavanja te osiguranja dovojlno vremena za opuštanje pre spavanja te izbegavanje kofeina kasnije tokom dana”, kaže Gotlib. “Vežbanje i kvalitetna prehrana takođe mogu poboljšati kvalitet sna”.
