Kad krenu uporne jesenje kiše i lišće počne da žuti, mnoge od nas obuzme melanholija. Umirimo se, postajemo setni, manje se smejemo naglas, više bismo da budemo sami. Ali zabluda je da su to simptomi depresije – tvrde stručnjaci. Ovo je samo faza koja će brzo proći. Kako “preživeti” jesen?
“Jesenje lišće”, “Jesen u meni”, “Jesen stiže, dunjo moja”…. Mnogo pesama je napisano i pevano o ovom godišnjem dobu. To je period kad je godina najzrelija i najplodonosnija. I, kad počinje da usporava i drema.
U jesen su kraći dani, ima mnoštvo boja, ali nisu letnje i svetle, manjak je toplote i sunčeve svetlosti, rano se smrači i postane sivo i hladno.
“Ljudi različito reaguju na klimatske promene koje jesen donosi. Ima ih koji su oduševljeni, koji zaljubljeni pišu pesme, raduju se šušketanju opalog, žutog lišća i dobovanju kiše po rano smračenim ulicama. Kažu da je jedna petina svetske populacije osetljiva na klimatske promene i loše reaguju na jesen, a žene su tome sklonije. Mnogo je više onih koji ne vole jesen sa ili bez nekog posebno raspoloženja”, kaže za portal Zdrava i prava geštalt terapeut Ana Kujundžić ističući da ljudi nekad imaju objašnjenje za to,a nekad ne.
Nauka kaže da smanjenje sunčeve svetlosti dovodi do sniženja serotonina i porasta hormona melatonina, a to utiče na pad raspoloženja, pospanost i potrebu za spavanjem.
“Takođe se javlja nedostatak vitamina D što sve zajedno izaziva loše raspoloženje i jesenju anksioznost. Simptomi su tuga i depresija, briga i strah, pospanost, umor, razdražljivost, nezainteresovanost za bilo kakve aktivnosti. Zato je važno da tokom jeseni ipak ljudi borave što više u prirodi, treba ustajati ranije da bi se iskoristili dani koji su kraći. Ako patite od neraspoloženja tokom jesenjih dana šetajte, vežbajte, bavite se nekom kreativnom aktivnošću. Dobro je i povećati unos vitamina (C i B) i minerala (Mg)”, navodi naša sagovornica.
Sa stručnog stanovišta, Kujundžić kaže i da je najbolji lek za jesenju tugu, ljubav.
“U jesen više volimo, bavimo se sobom, više se fokusiramo na sebe i partnera i razmenjujemo nežnosti. Zbog specifične godine oko pandemije, smatram da je jesenja anksioznost i veća i teža zbog neizvesnosti, nepoverenja u kontradiktorne informacije, straha od bolesti i smrti”, kaže i odlučno savetuje da ako ipak jesenja melanholija prevazilazi okvire izdržljivog najbolje je potražiti pomoć psihoterapeuta.
Pripremila: Mariota Vlaisavljević
