Mnogi ljudi šetnju doživljavaju pre kao način rekreacije, nego sport, a glavni argument im je da ona nije delotvorna kao pravo treniranje. Međutim, ukoliko se zamislite, shvatićete da to ne mora da bude tako. Ako je deo vaše dnevne rutine, šetnja može podstaći bolji rad srca i mišića, kao i sagorevanje masnoća, a to sve i očekujemo od vežbanja.
Živimo u vremenu kada smo manje u pokretu, jer veći deo dana provodimo na poslu ili vožnji po gradu. To se ne odražava dobro na organizam, te se često osećamo umorno, nemotivisano ili primećujemo višak kilograma.
Povoljan uticaj na kardiovaskularni sistem
Brzi hod podiže brzinu otkucaja srca do normalne vrednosti, što je izuzetno važno za kardiovaskularni sistem. Kada je u pitanju puls, umeren intenzitet podrazumeva 50 do 70 procenata najvećeg broja otkucaja srca u minuti. Svoj maksimalan broj možete izračunati oduzimanjem broja godina od 220. Kako biste osetili blagodeti po zdravlje, preporučuje se bar 30 minuta šetnje dnevno, 5 dana u nedelji. Naravno, ukoliko vam se ne uklapa u raspored, možete podeliti vreme u kraće serije od po 10 minuta. Naš predlog glasi da uvrstite 20-minutno pešačenje, i to tako što ćete krenuti laganim korakom prva 3 minuta, a zatim ubrzati dok ne dostignete već spomenutih 50 do 70 procenata najvećeg broja otkucaja srca u minuti, a zatim ponovo usporite.
Bolja fizička forma
Šetnja veoma brzim hodom učiniće da dostignete 70 do 80 procenata najvećeg broja otkucaja srca u minuti. To znači da ćete moći da pričate, ali ne i da sastavite celu rečenicu. Ukoliko se budete pridržavali ovog ritma 30 minuta dnevno, bar 3 do 4 puta nedeljno povećaćete kapacitet pluća i dotok kiseonika u krvotok. Pored šetnje veoma brzim hodom, sličan efekat se postiže i ukoliko povećate brzinu trake za trčenje, planinarite, ili ako iskombinujete šetnju sa kraćim intervalima trčanja. Vežba koja podseća na aerobik glasi ovako: krenite da šetate laganim hodom prvih 5 minuta kako biste se zagrejali, zatim ubrzajte da biste ostvarili 70 do 80 procenata najvećeg broja otkucaja srca u minuti, i to 30 do 50 minuta, i na kraju usporite 5 minuta kako biste se odmorili.
Smanjenje telesne težine
Prednost šetnje jeste u tome što može pomoći u održavanju kilaže, ili mršavljenju. Naravno, potrebno je da je ispratite izbalansiranom ishranom. Preporuka je da bar 150 minuta nedeljno posvetite vežbama umerenog intenziteta, ukoliko želite da smanjite broj kilograma, odnosno 75 minuta veoma brzog hoda nedeljno kako biste održali kilažu. Naravno, važno je da porazgovarate sa svojim lekarom ili nutricionistom, koji će vam reći da li trošite više kalorija od prosečnog dnevnog unosa. Vežba za sagorevanje masti izgleda ovako: šetajte umerenim tempom 10-ak minuta, a zatim ubrzajte dok ne dostignete 60 do 70 procenata najvećeg broja otkucaja srca u minuti, i nastavite tako 30 do 60 minuta, sve dok ponovo ne usporite na 5 do 10 minuta.
Prednosti za mišiće i zglobove
Šetnja je zdrava čak i kada se krećete laganim tempom, jer poboljšava stanje mišića i zglobova, odnosno jača fleksibilnost i izdržljivost. Svakodnevno pešačenje posebno se preporučuje osobama sa viškom kilograma ili artritisom. Sporo kretanje smanjuje pritisak na kolena, članke, kukove i donji deo leđa. Takođe, osećate se bolje i metabolizam se ubrzava. Istraživanja pokazuju da čak i svega dva minuta laganog hoda na svakih 20, smanjuje šećer u krvi kod gojaznih osoba, za razliku od onih koji sede ili stoje u mestu. Razmrdavanje se savetuje i radnicima za kompjuterom, bez obzira na godine i zdravstveno stanje.
Za kraj, pokušajte da šetate što češće i duže, te ukoliko je mogućenačinite onih čuvenih 10.000 koraka dnevno. Međutim, ukoliko želite veću efikasnost, taj broj možete prepoloviti, ali brzinu povećati.Zadajte sebi jasne ciljevei u skladu sa njima se ponašajte.
Izvor: RTV
