Telesna dismorfija je opsednutost uočenim nedostacima na vašem licu ili telu. Stručnjaci otkrivaju znake koje treba da prepoznate i zašto je važno da potražite lečenje.
Šta je telesni dismorfični poremećaj?
Kada je bodibuilderka i fitnes trener iz Los Angelesa Lindsei Marie Greelei imala samo 17 godina, takmičila se na svom prvom bodibuilding šou. Zurila je u ogledalo nedeljama pre takmičenja, “zarobljena u glavi”, opsednuta savršenim telom. Bila je uništena rangiranjem na trećem mestu i konstruktivnom kritikom sudija: “Još niste dovoljno vitki, treba da izgubite više kilograma”. Ubrzo je razvila telesni dismorfični poremećaj zajedno sa poremećajem ishrane.
Svakako, sigurno ste prošli kroz slične situacije, da vidite ono što drugi ni ne primećuju, poneku sedu, bubuljicu, loš manikir, ali ovaj poremećaj prevazilazi nezadovoljstvo. Prema psihijatrijskom priručniku ovo su kriterijumi koji se koriste za ukazivanje na to da pacijent ima telesnu dismorfiju:
Zaokupljenost nepostojećim ili blagim nedostacima i nedostacima u izgledu
Ponavljajuća ili kompulzivna ponašanja, kao što su provera ogledala ili promena odeće mnogo puta
Klinički značaj, što znači da opsesija mora da izazove značajnu uznemirenost ili mora da inhibira svakodnevno funkcionisanje, kao što je društveni život osobe
Diferencijacija od poremećaja ishrane, što osigurava da kliničar zapravo ne bi trebalo da dijagnostikuje osobu sa poremećajem prehrane
Beth Rosenbaum, koja je klinički socijalni radnik i terapeut, kaže da može doći do zaljubljenosti postizanjem određene težine ili ljudi mogu biti zaokupljeni izgledom određenog dela tela. Tipično vidi žene kao one koje su češće opsednute izgledom, a poseban akcenat je na dojkama, stomaku i butinama. Za muškarce su “tačke opsesije” stomak, grudi i mišići, trbušnjaci, bicepsi. Emocionalni danak, kod oba pola, može biti ozbiljan, jer ljudi mnogo puta tokom dana razmišljaju o delovima tela koje mrze, narušavajući svakodnevni život.
Šta uzrokuje dismorfični poremećaj?
Ne postoji jedan uzrok, već različiti pokretači u vezi sa prošlim ili trenutnim traumama u životu. Rosenbaum kaže da je to često rezultat osnovnih emocionalnih problema kojima se treba pozabaviti. Takođe vidi da većina ljudi sa poremećajima u ishrani takođe pati od dismorfičnog poremećaja. Za to su, tvrdi, krivi društveni standardi, društvene mreže i netačna ideja da bi nam život bio bolji da smo lakši, lepši.
Vaša ideja o “nedostatku” nije realna
Samantha DeCaro, pomoćnica kliničkog direktora Centra Renfrev iz Filadelfije, kaže da je dismorfični poremećaj fiksacija na “uočene” nedostatke.
“Ove mane niko drugi ne može otkriti ili su jedva primetne. Ali, ljudi sa iskrivljenom slikom o sebi obično postanu opsednuti stvarnim ili zamišljenim nesavršenostima na licu, kosi ili veličini i obliku određenog dela tela. Izbegavaju društvo i upadaju u mnogo veće probleme”, navodi DeCaro.
Ne možete podneti svoje lice
DeCaro kaže da je pandemija pogoršala dismorfični poremećaj za mnoge ljude koji satima sede na Zoom pozivima, zagledani u svoj odraz.
“Ljudi po ceo dan bulje u svoju iskrivljenu sliku. Ova nerazumna količina vremena koju sada možemo provesti zureći u sopstvene karakteristike pogoršava problem. Zove se “Zoom Boom” jer plastični hirurzi prime više pacijenata koji razmišljaju o plastičnoj hirurgiji u 2020. godini. Nedavno istraživanje Američkog društva plastičnih hirurga otkriva da su pozivi za plastičnom hirurgijom u telemedicini u porasli za 64 posto”.
Šta uraditi ako mislite da imate dismorfični poremećaj
Ako sumnjate da imate ovaj problem, za početak odredite težinu vašeg slučaja. Ako imate krivu sliku o sebi to je najčešće povezano i sa poremećajima u ishrani. Takođe, stručnjaci navode da je važno da shvatite problem ozbiljno, nije u pitanju samo estetika, najčešće je koren problema negde drugo i mnogo je dublji, složeniji i ozbiljniji.
Izvor: Zdravaiprava
