Od akutnih respiratornih infekcija odrasle osobe prosečno obole tri do pet puta godišnje, a deca i češće. Od kako su temperature pale i stanovi počeli da se greju, širenje virusa se ubrzalo.
Respiratorne infekcije tradicionalno u ovo doba godine beleže povećanu aktivnost. Virus gripa je potvrđen, a broj pacijenata zaraženih korona virusom je iz nedelje u nedelju sve veći. Pored spomenutih respiratornih infekcija tu su i pneumokokne bolesti koje nemaju sezonu, a izazivaju čitav niz oboljenja: od upale pluća i srednjeg uha, do vrlo teških kakva su što su sepsa i meningitis.
Respiratorne infekcije predstavljaju najčešći vid infekcija savremenog društva. Najčešći uzročnici su virusi influence i parainfluence, zatim respiratorni sincicijalni virus, rinovirusi, korona virusi i drugi. Od akutnih respiratornih infekcija odrasle osobe prosečno obole 3 do 5 puta godišnje, a deca i češće.
Infekcije respiratornih organa inače spadaju u najčešće zdravstvene tegobe dece svih uzrasta. Računa se da više od 50 odsto mališana u posetu lekaru odlazi upravo zbog akutnih respiratornih infekcija. U prvih pet godina života, deca godišnje prebole šest do devet ovakvih infekcija, dok je kod dece koja idu u vrtić učestalost još i veća.
Krivci su virusi i bakterije
Uzročnici respiratornih infekcija su virusi i bakterije. Oboljenje najčešće počinje kao virusna infekcija gornjih respiratornih organa, čiji su prvi simptomi curenje iz nosa i grebanje u grlu. Nakon nekoliko dana dolazi do pojave kašlja, koji je posledica slivanja sekreta niz grlo. To još uvek ne znači da je infekcija zahvatila i donje respiratorne organe, te treba dati šansu prirodnim mehanizmima da telo odbrane od infekcije.
Temperatura preko 38 stepeni – signal za uzbunu
Najčešći indikator da se organizam bori jeste povišena telesna temperatura. Sve dok je temperatura niža od 38 stepeni Celzijusovih, ne treba reagovati davanjem antipiretika, već pažljivo pratiti razvoj simptoma. Povišena telesna temperatura može postepeno da se snižava tuširanjem deteta mlakom vodom i masažom tela rastvorom alkohola i vode.
Antibiotici samo uz lekarski nadzor
Virusna infekcija ne bi trebalo da traje duže od 10 dana, od kojih je pet do šest dana sa temperaturom. Ukoliko dođe do prolongiranja ovakvog stanja, neophodno je obratiti se lekaru i laboratorijskom analizom proveriti da nije možda došlo do sekundarne bakterijske infekcije. U slučaju da jeste, propisuje se terapija antibioticima. Ovu vrstu lekova ni u kom slučaju ne treba davati detetu bez lekarskog pregleda i adekvatne laboratorijske analize, jer nekontolisano uzimanje antibiotika čini više štete nego koristi.
Tonsilotren ima rešenje
Danas se u cilju sprečavanja ponavljanih infekcija tonzila mogu primeniti pojedini registrovani prirodni, homeopatski preparati, poput Tonsilotrena, koji treba uzimati najmanje dva meseca. Ako vaše dete ima česte upale grla, isprobajte Tonsilotren, nemački prirodni preparat.
Pažljivo odabrane i kombinovane homeopatske, biljne i mineralne aktivne sirovine u leku Tonsilotren omogućavaju: smanjenje bola u grlu kod virusnih infekcija, smanjuje mogućnost pojave ponovnih infekcija grla i upale krajnika i podstiče odbrambene mehanizme samoizlečenja odnosno jača imuni sistem. Tonsilotren podstiče jačanje imunog sistema u celini, ubrzava zarastanje oštećenih tkiva i sprečava ponovne angine i to za dva i po puta, kako su pokazala brojna klinička ispitivanja.
Izvor: Zdravaiprava
