Reiki mi je pomogao da prihvatim sebe s ljubavlju, da se zbližim sa svojim unutrašnjim bićem i, što je možda najvažnije, reiki me je oslobodio brige kao dominantne emocije koju sam imala, priča Vanja Vojsk. Ona je za portal Zdrava i prava napisala dirljivu ispovest o tome kako je zavolela Reiki.
Za Reiki sam prvi put čula u martu 2016. To je bio trenutak jedne životne krize, nakon neuspeha da se po drugi put ostvarim kao majka, počeo je moj tmurni period u kome su se dešavala razna lična i preispitivanja svega oko mene. Ali, kada je učenik spreman, učitelj dolazi…
Drugarica mi je preporučila da odem na jedan Reiki tretman, da malo podignem energiju i smirim svoje unutrašnje biće, pa da nakon toga donosim životne odluke kojima nisam znala ni da priđem, u tom času.
POSLUŠALA SAM SVOJU INTUICIJU
Dobro se sećam da mi je taj naziv Reiki odjekivao u glavi, nisam baš ništa o tome znala. Znala sam samo da mi nije dobro. Kada sam na internetu malo o tome pročitala, odmah sam zakazala tretman. Bila sam nepoverljiva, to moram reći. Misli su mi bile toliko kontradiktorne od, s jedne strane nepoverenja, do želje da se izvučem iz krize i intuicije koju uvek slušam, a koja je taj put bila na strani Reikija.
Nakon tretmana ja sam bolje spavala prvi put posle tri meseca velikog mučenja. Jutro posle sam odmah znala da meni Reiki treba, da će on postati moja lična tehnika spasa. Na samom tretmanu moj prvi utisak je bio da težina tela ne postoji, da samo toplina i svetlost struje ispunjavaju celo moje biće. Taj stepen opuštenosti do tada nisam uspela da doživim. Na kraju tretmana sam se probudila, a spavala nisam. Kao duboka relaksacija, kao apsolutni mir.
U aprilu 2016. sam se inicirala po proceduri u I stepen Usui Reikija. U narednom periodu sam praktikovala autotretmane svaki dan, bez obzira na obaveze, lokaciju i raspoloženje. Stvari u mom životu se počele da se poboljšavaju, kako filozofija Reikija i kaže. Odnosi prema samoj sebi, mnogo više ljubavi, poštovanja i osvešćenja sebe same. Mirna, otvorena i podržavajuća komunikacija sa prijateljima, porodicom… Pozitivno viđenje prilika, otvorenost za dalji rad na sebi, spremnost na lepu i svetlu budućnost. Odsustvo brige kao dominantne emocije u vezi sa raznim aspektima života.
BEZUSLOVNA LJUBAV U SRCU
Promenu na meni su najviše primetili drugi i stalnim konstatovanjem da sijam i da sam lepa su kod mene osvešćivali šta Reiki radi duboko na emocionalnom i mentalnom nivou. Reiki energija radi na isceljivanju odnosa, situacija, emocija. Pokreće rad na ciljevima, novcu, željama.
Nudi dosta tehnika za opraštanje i otpuštanje svega onoga što u čoveku čuči skriveno i ometa bezbrižan i ispunjen život.
U srcu se nastanila bezuslovna ljubav i prihvatanje u odnosu na sve i svakoga oko mene. Bezrezervna i bezuslovna podrška. Upravo to me je dalje povelo na edukaciju pa sam nedavno postala Caoch koji sada pomaže ljudima da prebrode tačke u kojima su zastali koristeći isključivo svoje resusurse koje su zaboravili ili potisnuli. Reiki mi u tom poslu mnogo pomaže jer energija je uvek veliki pokretač, ona vraća čoveka u balans u kome ponovo može pristupiti svojim reusursima i uzeti život u svoje ruke. Reiki inicira zbližavanje sa svojim unutrašnjim bićem i prihvatanje sebe sa ljubavlju.
U septembru 2016. sam inicirana u II stepen Usui Reikija koji omogućava rad sa drugim ljudima. Iskreno nisam planirala da krenem na tu stranu, ali moja lična promena i želja da i drugi ljudi osete i upoznaju se sa Univerzalnom životnom energijom i njenim efektima bili su jači. Tako su se prvo moji prijatelji upoznali sa mojim radom, a sada već imam klijente koji sami dolaze, koji su o Reikiju čitali, čuli.
ŽIVOT UVEK IMA DŽOKERA ZA NAS
Puno radim daljinske tretmane koji su jednako efikasni, šaljem Reiki ljudima na različitim lokacijama. Svako se uvek javi da kaže kako je osetio energiju, kako je toplota ili strujanje bilo opuštajuće, kao im je baš to trebalo nakon napornog dana.
Moj život se promenio od aprila 2016. Srećna sam i zadovoljna, ispunjena i zahvalna. Osećaj da u tih sat vremena tretmana ljudima nivo energije poraste 80 odsto, da nakon tretmana izgledaju kao da su spavali mesec dana, opuštenost i energija koju ponesu u svoju svakodnevnicu je nešto predivno i jako veliko u mom životu.
Duboko verujem da je Reiki ovo sve kod mene posložio, da me je u datom trenutku vratio mojoj pravoj prirodi i odredio moj budući životni put. Nisam došla do drugog deteta, ali mi je umesto toga došla druga profesija, jednako vredna, u kojoj dajem, volim i podržavam. Život uvek ima džokera za svakog od nas, pitanje je samo da li smo spremni da se usudimo.
POMOĆU REIKIJA ORGANIZAM PRIMA I DO 100 ODSTO ŽIVOTNE ENERGIJE
U Srbiji je ova metoda tradicionalne medicine legalizovana i odobrena podzakonskim aktom koji je potpisalo Ministarstvo zdravlja 2008. godine i svrstana je u metode rehabilitacije (za unapređenje zdravlja i kvaliteta živiota). Reiki se zasniva na veštini korišćenja Univerzalne životne energije u cilju značajnog povećanja kapaciteta vitalne energije, jačanja odbrambenih sposobnosti organizma. Naučna istraživanja su pokazala da jedna osoba iz prostora uobičajeno prima u proseku od pet do 10 odsto životne energije, dok korišćenje Reiki metode omogućava priliv u organizam od 90 do čak 100 odsto životne energije. Reiki utiče na ljudski organizam neposredno kroz energetski kanal i biopolje, a takođe i kroz endokrini sistem. Kada je biopolje čoveka puno životne energije, ono postaje dobro organizovano. Energija stvara dobro organizovan DNK i RNK koje, usled uticaja Reikija, stvaraju podlogu za dobro funkcionisanje enzima i sinteze proteina, a takođe i za podelu ćelija. Kada ćelije dobro funkcionišu, tada žlezde, organi i tkiva dobro funkcionišu, što sve organizam održava u dobroj kondiciji.
Informacije koje potvrđuju postojanje veštine korišćenja Univerzalne životne energije, datiraju od pre 2.500 godina. Reiki se pominje u Sanskritskim sutrama, u spisima monaha s Tibeta, iz Indije, Kine i u radovima istaknutih duhovnih učitelja širom sveta. Veština je na neki način bila privilegovana, čuvala se u mističkim školama i manastirima starih kultura. Ovladavanje tom veštinom uglavnom je bilo rezervisano samo za odabrane, po pravilu za duhovne vođe, istaknute sveštenike i monahe.
Autor: Vanja Vojsk
Foto: Ljiljana Dinić