Čim ustanete, odmah uključite televizor i gledajte/slušajte sve vesti u jutarnjem programu. Onda tako informisani, čim dođete u redakciju, prelistajte sve dnevne novine, pročešljajte sve važne agencije i proverite sve mejlove koje ste dobili. Tek tada ste spremni da započnete novinarski posao za taj dan. I tako iz dana u dan. Godina za godinom,priča Vesna Mirilo, novinarka i osnivač internet stranice “Visokosenzitivne osobe”.
Utrkivali su se povređeni, opljačkani, poplavljeni, ubijeni, bolesni, silovani sa pobedinicima, kreativcima, talentima.
„Naš zadatak je da pronađemo i plasiramo dobre vesti. Loše ionako same nađu put do ljudi ” – čvrsto sam se držala ovih rečenica koje nam je na početku kreiranja jednog dnevnika rekao urednik. Iz petnih žila sam se trudila da pišem o lepim stvarima, ali upakovanim tako da budu atraktivne ciljnoj grupi – ljudima od 15 do 40 godina.
Međutim, broj loših vesti koje sam primala tokom samo jednog dana, sa ove vremenske distance, deluje mi zastrašujuće. A još više to što sam ih, iako sama “preosetljiva”, prihvatala hladnokrvno i zadavala sebi toliko obaveza da “ne bih mnogo mislila”. Takav je život. To ti je posao. Dobro ga radiš. Od čega si toliko slomljena? Ti si razmažena! Imaš i trinaestu platu…
I naravno, stiglo me je sve. Prvo kroz košmare, pa kada nisam ništa preduzela, kroz čitavu paletu somatizacija.
Nisam razumela šta mi se dešava i šta zapravo sebi radim. Nezamislivo mi je bilo da pokažem neprijatna osećanja na poslu na kome je poželjna blaga agresija, grabljenje, laktanje, arogancija, zauzimanje pozicije moći, pa sam počela da ih potiskujem kako bih bila kao i druge kolege. Kul. Smirena (kobajagi). Hladne glave. Sposobna. Spremna da se borim u svakom trenutku.
Međutim, ja sam se, boreći se za sebe, u stvari, borila protiv sebe. Jer to za šta sam se borila, kao i način na koji sam izabrala, nije bilo u skladu sa mojim vrednostima i mojom suštinom. Direktno sam poništavala sebe živeći po kriterijumima većine sve dok se mozak i telo nisu udružili i rekli – dosta!
“Tvoje je samo da učiš i sve će biti u redu” koje sam ponela iz roditeljskog doma kada sam kretala na studije u Beograd, zamenila sam sa “tvoje je samo da slušaš sebe i sve će doći na svoje mesto”.
Vesna Mirilo je po zanimanju novinarka, a po obrazovanju menadžerka u kulturi. Već 15 godina bavi se medijima. Živi sa mužem i ćerkicom u Novom Sadu.
Termin visoko senzitivna osoba (highly sensitive person – HSP) uvela je američka doktorka Elaine N. Aron, psiholog, istraživač, i sama sa visokom senzitivnošću. U svojoj knjizi “The Highly Sensitive Person” iz 1996. godine, posle brojnih istraživanja i intervjua, ona opisuje ljude sa tom osobinom. Zaključuje da je reč o genetskoj osobini koja se javlja kod 15 do 20 odsto populacije (podjednako i kod muškaraca i kod žena) i da je prirodna i normalna kao i boja očiju. To nije poremećaj, stanje, niti bolest. Nije izbor, disfunkcija, već jednostavno majka priroda. I to je sve.
