Viktorija Samardžić kaže moj moto je: “SVE SE MOŽE KAD SE HOĆE”. Time se vodim! Uporna sam. Želim da budem što uspešnija u svojoj profesiji!”
Kad se rodila, roditelji su joj dali ime Viktorija. Njeno ime na latinskom znači Pobednica. Viktorija Samardžić je to svoje ime do sada bezbroj puta opravdala i potvrdila. Za nju ne postoje prepreke ni granice. Sama sebi krči put. Našu školu je završila pre nepune tri godine. Svoje školovanje obeležila je posebnim radom u novinarskoj sekciji našeg EPA glasa za koji je sve četiri godine redovno pisala po nekiliko priloga. Čuveni su njeni Viktorijini razgovori u kojima nam je predstavila mnoge znamenite ličnosti istražujući posebno vreme njihovog odrastanja, sazrevanja, prvih ljubavi i školovanja. Sada uspešno studira treću godinu na Fakultetu za medije i komunikacije, sve ispite polaže na vreme i sa visokom ocenama, saradnica je magazina Glosi i Radija Herceg Novi, a odnedavno je zaposlena kao novinar u TV Hepi.
Viktorija je sa radošću prihvatila da za naš EPA glas odgovori na pitanja o tome šta je joj značilo školovanje u našoj školi, kako je zavolela novinarstvo, koji joj je od dva zavičaja draži, hoćemo li moći ovog leta na more u Boku Kotorsku…
EPA glas: Pre nepune tri godine završila si Školu EPA, smer pravni tehničar. Sa kakvim iskustvom, veštinama i znanjem si krenula u avanturu osvajanja novog znanja? Kakve utiske nosiš iz naše Škole EPA?
Viktorija: Uzbudljive! Tokom četvorogodišnjeg školovanja sam razvila mnoge veštine, dobila nove vidike i poglede na život, znanja. Bila sam pravni smer i sa lakoćom sam ga savladala! Pravo nam je predstavljano kroz bogat nastavni i vannastavni program po kome je jedino naša škola prepoznatljiva. Zavolela sam ga najviše zbog naših divnih profesora, koji su se maksimalno trudili. Naravno, moje školovanje je obeležila i divna žena, profesorka istorije – razredna Jelena Jakšić, koja je svu svoju energiju, mudrost, snagu i veštinu prenela i podelila kako sa mnom tako i sa celom generacijom. Zajedno smo preživljavale i doživljavale i lepe i one manje lepe trenutke. Mogla bih da napišem memoare o tome. Bila nam je kao roditelj. Hvala joj na tome! Škola EPA mi je otvorila vrata ka jednom novom svetu, svetu novinarstva. Svoje prve intervjue sam uspešno uradila i objavila zahvaljujući EPA novinarskoj sekciji i nesvakidašnjoj profesorki srpskog jezika i retorike i besedništva Svetlani Gradinac. Ona je prva prepoznala moju volju, želju, trud, rad i naklonost ka novinarstvu. Kako tada, tako i sada. Bezrezervna podrška i vetar u leđa, čovek sa ogromnim srcem i dušom. Bodrila me i verovala u mene neprestano. Srećna sam što je imam na svom životnom putu. To mi je sigurno najjači utisak!
EPA glas: Kao učenica osnovne škole osvojila si prvu nagradu za pesmu na Festivalu Prijatelji dece Beograda. Koliko godina si imala tada i o čemu si pisala?
Viktorija: Imala sam 10 godina. Pisala sam o svojoj mami,pesma se zove „Mama aždaja“. Najbolje ću vam dočarti kroz završne stihove pesme:
“Ipak toj ženi,
Mojoj majci zvanoj aždaja,
Na kraju ove pesme
Veliko hvala!
Lekovita je ona kao polje kamilice,
Jer u dnevniku su sve petice!”
Mislim da je sasvim dovoljno šta je pisac hteo da kaže! (smeh)
EPA glas: Pišeš li i dalje ponekad pesme? Da li si pisala pesme svojoj prvoj simpatiji ili prvoj ljubavi?
Viktorija: Retko, uglavnom kada patim i kad sam tužna. Prvoj, baš prvoj nisam pisala pesmu, što ne znači da neću nekada, ali sam joj nešto drugo posvetila! Prva ljubav je uvek posebna i draga bez obzira na sve! Ne kažu džaba da prva ljubav zaborava nema! Ima nečeg misterioznog u toj prvoj ljubavi…
EPA glas: Ti imaš dva zavičaja: Beograd i Zeleniku, odnosno Herceg Novi. U Beogradu si rođena, tu živiš, tu si završila osnovnu i srednju školu, tu studiraš. U Boki Kotorskoj provodiš raspuste, u Zelenici, gde je familija tvoje majke. O Boki Kotorskoj pišeš, saradnica si Radija Herceg Novi, autorka si poznate i rado čitane rubrike Srce bira Herceg Novi. U rodnom gradu pišeš za magazin Glosi, nedavno si se zaposlila u TV Hepi. Šta je za tebe Beograd, a šta Herceg Novi?
Viktorija: Beograd je mesto gde “moram” da budem. Činjenica da mi je pružio mnogo toga, pogotovu kada je moja karijera u pitanju, ali kao svoj grad u potpunosti doživljavam Herceg Novi, jer to sam ja! Često volim da kažem da je moja mala Zelenika centar sveta, a da sam ja mala Zeleničanka. To je moj grad ljubavi, smirenja, vedrine, sigurosti i svetionik života. U njemu su moji najmiliji! Moje srce apsolutno bira taj grad mora, zidina i kula!
EPA glas: Pored toga što si u svakom pogledu student za primer, ti si položila i vozački ispit. Posebno želim da istaknem da si svirala bubnjeve u Balkanskoj lavini Dragoljuba Đuričića. Jedan od prvih Viktorijinih razgovora u EPA glasu bio je tvoj intervju s Dragoljubom Đuričićem. Bio je ljudska, muzička, umetnička, moralna gromada. Retko dobar čovek, neponovljive energije, tvoj bliski prijatelj, tvoj đede, kako si ga zvala. Zahvaljujući tebi on je prisustvovao proslavi jednog Dana naše škole. Na društvenim mrežama ti si napisala snažnu emotivnu pohvalu. Po čemu ćeš ga pamtiti?
Viktorija: Teško mi je da pričam o tome, knedla mi je u grlu, jer su rane još uvek sveže, mada zapravo mislim da neće nikada ni zarasti. Bio je treći član moje najuže porodice. Često sam umela da kažem: mama, tata i Dragoljub. Sveto trojstvo! To je bila i ostaće neraskidiva veza. Nisam ga samo zvala “đede”, već je on imao zaista tu ulogu u mom životu! Teško mi je samo u nekoliko rečenica da nešto kažem o njemu – ljudskoj i duhovnoj gromadi, čoveku koji je bio legenda pre nego što je zakoračio u večnost i večnost dok je bio tu. Premda i dalje osećam da je blizu mene. Dragoljub je obeležio moj život. Srećna sam neizmerno što sam ga imala pored sebe. Imaću ga uvek u srcu, drugačije ne može. Verujem da će me uvek negde sa neba gledati, pratiti, bodriti i čuvati. Ja ću nastaviti njegovu ovozemaljsku misiju, jer će kroz nju on živeti! Slava mu!
EPA glas: Sve četiri godine provedene u Školi EPA bila si aktivna članica novinarske sekcije i najvredniji član koji je za svaki broj imao više priloga. Zato sam kao urednica časopisa dala naziv za tvoje uspešne i veoma zanimljive intervjue Viktorijini razgovori. Birala si sagovornike među poznatim muzičarima, operskim pevačima, vrhunskim sportskim trenerima, rok pevačima od kojih su mnogi dokazane legende. Tako si nas upoznala sa Nemanjom Radulovićem, Frajlama, Alenom Islamovićem, Sofijom Pižuricom, Dragoljubom Đuričićem, i mnogim drugim znamenitim ljudima iz naše zemlje i okruženja. Ko ti je bio omiljeni sagovornik?
Viktorija: Nadam se da će mi oprostiti svi sagovornici na subjektivizmu, ali oni to već i znaju a znao je i on – Dragoljub Đuričić. To je bio i moj prvi intervju i, naravno, Boris Novković koji je takođe bio prvenac. Bila je mrtva trka, u nekolko sati su mi obojica odgovorila na intervju. (smeh) Njih dvojica otpočetka su moji “verni fanovi”, pratili su svaki moj novinarski korak!
EPA glas: Kao najvredniji član novinarske sekcije bila si s razlogom izabrana za predsednika sekcije. Šta ti je značio rad u novinarskoj sekciji i pisanje i objavljivanje priloga u EPA glasu?
Viktorija: Već sam odgovorila na ovo pitanje u prvom odgovoru. Značila mi je ta praksa, sticanje znanja i veština.
EPA glas: Kakve osobine treba da ima mlad novinar?
Viktorija: Tri vrlo jednostavne. Želju, trud i rad i uspeh je zagarantovan. Kako je rekla jedna moja sagovornica: “Snaga volje i brda pokreće”. E ,tako je i u novinarstvu. Drago mi je što sama sebi krčim put. Cilj mi je da moji roditelji budu ponosni na mene i da im se odužim za sve što su mi pružili u životu! Ako uspem bar jedan delić, biće mi puno srce!
EPA glas: Studiraš novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije. Da li si zadovoljna predavačima i programom učenja? Kako postižeš da uskladiš obaveze redovnog studenta koji ima visok prosek ocena na ispitima, sve polaže redovno i u roku, i da vanredno, posvećenički i pasionirano pišeš za Radio HN, za Glosi i da si odskoro i zaposlena u TV Hepi?
Viktorija: Bogu hvala na mom fakultetu! Tu sam se ponovo rodila! Često se šalim da bih mogla tamo da budem danonoćno. Imam zlatnog dekana prof. Dragana Nikodijevića koji nam je drugi roditelj. Fakultet za kulturu i medije je izuzetno stručan i dobar, pruža vam da pronađete sebe i da u svojoj profesiji dostignete vrh! Volim da sve ispite očistim ranije, kako zbog posla, tako i zbog sebe. Obožavam svoj posao. Svaki do sada sam sama pronašla i izborila se za ono što hoću! U prilog tome ide i mojih dosadašnjih 200 intervjua koji su iza mene. Imam divne urednike koji me maksimalno podržvaju! Puno mi je srce zbog toga i dodatan znak da sam na dobrom putu. Želim da posebno istaknem svoju prvu urednicu iz Adrija medija groupe (Glosi magazina) – Veru Nikolić, moju novinarsku majku, koja mi je prva otvorila put, odnosno vrata u velikoj kompaniji, kad sam imala samo 16 godina, i uz koju sam naučila sve najbitnije stvari o poslu. Njena podrška i kritika mi je i dalje presudna! Hvala joj! Moj moto je: “SVE SE MOŽE KAD SE HOĆE”. Time se vodim! Uporna sam jako. Želim da budem što uspešnija u svojoj profesiji (naravno u granicama normale) a to ću uz Božiju pomoć i da postignem!
EPA glas: Tvoji roditelji su ti velika podrška. Kaži nam nešto o njima. Čime se bave, koliko su ti posvećeni?
Viktorija: Bog mi je dao privilegiju da odrastam u muzičkoj porodici. Mama Natalija se u mladosti profesionalno bavila pisanjem pesama (za poznate pevače), a danas je pored svog primarnog posla velika humanitarka i PR- ka (po potrebi) svima! Voli jako da spaja ljude i da od nemogućeg pravi moguće. Borac je i jako je uporna žena. Tata Branislav je poznati kompozitor preko 20 godina. Pisao je i komponovao pesme za skoro sve naše najpoznatije pevače. U svojoj karijeri ima preko hiljadu snimljenih pesama. Maltene odrasla sam u studiju i prisustvovala stvaranju mnogih njegovih pesama. To je zaista privilegija. Mada je on izuzetno skroman čovek, nekad i previše, i ne voli da se eksponira, ali je veliki umetnik! Jako je pedantan, pošten i vredan.
Moji roditelji su moje sve! Najveće blago koje imam! Bez njih ne bih ništa uspela u životu! Malo je tako požrtvovanih roditelja kao što su oni! Ordenje im treba dati što trpe moju tvrdoglavost (smeh).
EPA glas: Koje pitanje ti sama sebi često postavljaš?
Viktorija: (smeh) “Viki, zbog čega si toliko tvrdoglava?”- odgovora nema, ali kažu svi da je to dobra osobina, pa se tako tešim! (smeh)
EPA glas: Gde i kako najviše voliš da provodiš slobodno vreme? Imaš li neke tajne kutke u Beogradu i u Boki Kotorskoj?
Viktorija: Sa svojom porodicom, prijateljima, ljubavima! Hiperaktivna sam. Ima me na milion strana. Svaka mlada osoba ima svoje tajne kutke koje ne bi želela da otkrije, jer tajna je slatka samo dok je tajna!
EPA glas: Hoćemo li ovog leta moći da idemo u Boku Kotorsku?
Viktorija: Iskreno se nadam! Vreme je, sigurna sam da naša mila Boka vapi za nama, kao i mi za njom i za susretima sa voljenim osobama!
EPA glas: Kad krećemo?
Viktorija: Što se mene tiče odmah, samo moramo da ponesemo i EPA glas da oplemenimo avanturu!
EPA glas: Hvala ti, draga Viktorija, na izdvojenom vremenu! Želimo ti mnogo uspeha u svemu što radiš! Ponosimo se tobom! Vidimo se u Boki Kotorskoj!
Viktorija: Hvala Vama, zadovoljstvo je moje!
Razgovarala: prof. Svetlana Gradinac za EPA glas
