Svaka žena je priča za sebe, a visoko senzitivna žena je posebna priča. Sa svojim filigranskim osećanjima ona je osećajnija, nežnija i krhkija od bilo koje druge. Kakav partner joj treba? Jači li isti koji će razumeti dubinu njenih emocija i osećanja? Vesna Mirilo, koja se bavi istraživanjem i popularizacijom ove kategorije osoba, a koja je i sama visoko senzitivna žena objašnjava za portal Zdravaiprava kako u partnerskim odnosima da se izborite i nađete pravu meru za sebe.
Toplina, saosećanje i empatija – glavni epiteti većine visokosenzitivnih ljudi – u partnerskim odnosima postaju još izraženiji, kaže naša sagovornica.
“Kada se tome doda i potreba za dubokom povezanošću na svim nivoima, intimnost i odanost, dolazimo do kompleksne priče o “visokoj osetljivosti u ljubavi”. Visoka osetljivost nervnog sistema kao neutralna biološka osobina javlja se kod svakog petog ili šestog čoveka na planeti. Odnosi se prvenstveno na osetljivija čula i jače emocionalne reakcije, ali i na veliki broj drugih karakteristika. Visokosenzitivni ljudi su zbog biološke razlike u strukturi mozga drugačiji od prosečno senzitivnih, imaju dublje uvide i osećanja, lako ulaze u tuđe cipele, vide kompleksnije i neverovatne suptilne promene, ali sa druge strane, brže se umaraju i lakše ostaju preplavljeni (i emotivno) i gube mnogo više energije”, navodi Mirilo.
Razlog zbog koga je to tako je što ovakve osobe obrađuju mnogo više stimulusa od ostalih. Visokoosetljivi ljudi su uglavnom i “visokoemocionalni” jer imaju veći broj posebnih neurona (neuronskih ogledala) koji služe za preslikavanje emocija. Tome treba dodati i urođenu emapiju i lakoću sa kojom visokosenzizivni ulaze u tuđe cipele.
“Visokosenzitivni su nažalost magneti za narcise i ljude sa teškim životnim pričama jer obično nisu dobro savladali postavljanje ličnih granica i često osećaju krivicu ako nekome ne pruže pomoć. Zbog nedostatka samopoštovanja i već pomenutog osećaja ktivice i manjka lične vrednosti, skloni visokoosetljivi često ostaju u “problematičnim” vezama U zavisnosti od temperamenta, jedan od najvećih zadataka za visokosenzitivne je kako da se ipak ne osećaju uključenim baš u sve što se dešava partneru. Želja za povezanošću i intimnošću je sasvim u redu, ali ne mora se odnositi baš na svaki minimalni partnerov korak. I na kraju, da li je moguća kvalitetna veza između visoko i prosečno senzitvne osobe i kako. Odgovor je potvrdan. Važno je razumevanje obe prirode i dopuštenje da svako bude ono što jeste. Visokosenzitivnim ljudima odgovaraju ptosečnosenzitivni “otvorenog uma”, naročito kada im treba povratak iz “staklenog zvona” ili drugačijeg sagledavanja neke situacije. Prosečno senzitivnom čoveku visokosenzitivan partner je potreban ako treba da razradi emocionalne blokade ili jednostavno da se isplače”, zaključuje naša sagovornica.
Visokosenzitivni ljudi su rođeni sa osetljivijim nervnim sistemom od prosečnog. Nauka je potvrdila da to znači da njihov mozak “radi malo dugačije” i tu karakteristiku nazvala osetljivost senzornog procesuiranja ili visoka senzitivnost. Kako hoćete.
Osetljivost se prvenstveno odnosi na svih pet čula, ali i na jače emocionalne reakcije i još ponešto. To opet znači da visokosenzitivni ljudi sve osećaju jače. Svaki stimulus, i prijatan i neprijatan, oni mnogo dublje procesuiraju, dobijaju kompleksnije slike, življe boje života, ali se zato mnogo brže umaraju i osećaju iscrpljenim, preplavljenim, bez energije.
Zato je ključna stvar biti informisan da visoka senzitivnost postoji, naučiti kako da se sa njom lepo živi i okrenuti joj se kao daru, ne kao prokletstvu.
Ko su visokosenzitivni ljudi – prepoznaćete ih lako. Svaki peti ili šesti čovek oko nas. Onaj ko stoji ganut pred dobrotom i lepotom, onaj kome smeta buka, gužva, jako svetlo, onaj koji traži da se osami, onaj koji plače sa vama, ali i pomaže, onaj kome na čelu piše “možeš mi ispričati svoju priču”, onaj koji oseća najmanje promene kod svakog i svuda…
Autor: Mariota Vlaisavljević
