“Pandemija je pokazala da se najpre i najbrže razboljevaju ljudi u gradovima koji nemaju dovoljno vitamina D (Sunca), i vitamina C, odnosno oni koji ne jedu svežu hranu, već se hrane, uglavnom inudstrijskom hranom koja je skoro “prazna”, bez vitamina i minerala. Istarživanje iz 2008. godine je pokazalo da u pšenici ne postoji apsolutno ništa hranljivo, jer je toliko izmenjena od prirodne pšenice koja je u industriji prestala da se koristi još šesdesetih godina prošlog veka“, kaže naša sagovornica.
Njen savet je i da se i zimi, ali i leti pije što više biljnih čajeva koji su odlični za odbranu zdravlja od virusa i prehlada.
“Čajevi od lekovitog bilja su neprikosnoveni i važni za normalno funkcionisanje organizma. Moja preporuka su nana, matičnjak, kamilica, rastavić, sladič, zatim sveže ceđeni sokovi od povrća i voća i smutiji od sezonskog voća i smrznutog voća. Pored južnog voća, belog luka i đumbira, zimi se bacite na prirodne probiotike, kiseli kupus, fermentisanu salatu ili sireve od semenki”.
Danijela smatra i da je zima neopravdano na lošem glasu u gastronomskom smislu zbog manje svežih namirnica.
“Tačno je da nam je izbor sužen, ali ima svežih namirnica sa našeg podneblja, ali zahvaljujući razvoju tehnologije i saobraćaja, nama je tokom zime skoro sve dotupno, kao i u drugim godišnjim dobima”.
Ono što ističe kao glavno pri izboru namirnica koje ćete uvrstiti u jelovnik je da se koristi voće urme i drugo južno voće ili neke druge namirnice koje se mogu sačuvati na prirodan način (i zadržati sve što je dobro u sebi) fermentisanjem (kiseli kupus, salate), neke zamrzavanjem (bobičastvo voće), sušenjem (suvo voće i povrće) ili čuvanjem na niskom temperaturama (orašasti plodovi, semena).
