Doktorka Bosiljka Ugrinić Sklopić, specijalista pedijatrije nije homeopata, ali u svom radu sa najmlađim pacijentima, više od deset godina koristi homeopatiju. Homeopatija, kaže, posmatra dete kao celinu i to je, uz prirodno poreklo i neškodljivost, njena najveća prednost.
– Radim uspešno i sa zadovoljstvom, kao pedijatar, pune 33 godine, sa svim uzrastima. Pedijatrija je inače moja željena specijalizacija. To je jedna vrlo specifična i zahtevna grana medicine, čija specijalizacija traje četiri godine, a novi terapijski pristupi zahtevaju konstantnu edukaciju. Da bi se bavio pedijatrijom, moraš da je voliš. Odlazak na posao mora biti i ostati zadovoljstvo, bez obzira na sve ostalo. Učila sam od mnogih velikih imena i doajena, mojih profesora, srpske pedijatrije. Dete nije mali čovek, već svaki razvojni uzrast nosi svoje specifičnosti. Suštinski – dete trebaš čuti i slušati, posmatrati i baviti se njime. Pedijatar izuzetno poštuje ličnost deteta, a dete to oseća. Deca su iskrena, kod njih „nema foliranja“, ona dobro znaju na čemu su s nama pedijatrima. Osećaju empatiju, otvorena su za apsolutnu saradnju, a sve je bazirano na dogovoru sa mnogo uzajamnog poverenja i obostranog poštovanja. Oni ozbiljno shvataju svoje lečenje – dijagnozu i terapiju, kaže za portal Zdrava i prava prim. dr Bosiljka Ugrinić Sklopić, specijalista pedijatrije.
Sve teče, sve se menja…
Turbulentne društvene promene (migracije, tranzicija, ekonomski momenat), sa svih aspekata, na svim nivoima i u svim segmentima društva ostavile su pečat na sociološko-kulturološki razvoj porodice i ličnost deteta.
Znamo: 1) da su rast, razvoj i zdravlje deteta rezultat genetskih (naslednih) činioca i drugih faktora okoline (epigenetskih faktora=sociološko-kulturološki činioci…), da je zdravlje (SZO) potpuno psihičko, fizičko i socijalno blagostanje čoveka tj. fiziološki proces u pravo vreme i na pravom mestu, zdravlje – zdravu osobu čini upravo dinamička ravnoteža svih anatomsko – fizioloških činioca same osobe, lokalno i kontrolno, kao i njihova sinhronizacija – interakcija sa okolinom. Ti spoljnji (epigenetski) faktori odlučuju o realizaciji genetskih potencijala, a reakcija na stres (promene) je individualna i programirana naslednim uputstvom.
Dakle, turbulencija u društvu je trasformisala „tradicionalnu porodicu“: po formi, sociološki, kulturološki i ekonomski. Izgubila su se jasna pravila ponašanja i autoritarnost. Žena jednako majka preuzima sve veći broj obaveza. Roditelji imaju sve manje vremena, ali mnogo više znanja.
Razvija se težnja ka spoljnjim oznakama uspeha i statusa. Ta nova, „savremena porodica“ sa: brzim načinom života; nedostatkom vremena; ekonomskim potrebama- zahtevima (ličnim i društvenim) i modnim trendovima narušava tople porodične odnose, postavlja i podiže prag očekivanja (zahteve: norme, uspeh), koji često nije u skladu sa mogućnostima deteta. To narušava fizičko i mentalno zdravlje deteta (ličnost deteta), gubi se sigurnost i samopuzdanje deteta, koje oni onda pokušavaju da nadomeste kroz razne kompetitivne sportove (sa različitim uspehom), ili materijalnom nagradom (zadovoljavajuće, ili ne). Dakle, današnje dete je: a) pod konstantnim stresom (norme: lični zahtev, zahtev okoline); b) kreativno kontrolisano; c) kompetitivno usmereno; d) nejasnog prioriteta; e) materijalno bogatije; f) umorno-nedovoljno sna i snage) bez tradicionalnog obroka – neadekvatne ishrane.
Znamo da: a) pozitivni, topli porodični odnosi: b) angažovano (kvalitetno) provedeno vreme sa detetom; c) davanje↔dobijanje i osećaj zahvalnosti stvaraju podlogu za fizički i mentalno zdravo dete. Znamo da emocije menjaju DNK i utiču na imunološki sistem (pozitivno ili negativno).
Svaka ćelija našeg tela ima programsko uputstvo definisano kodom (programski zadatak) da i u fiziološkim i izmenjim uslovima-adaptacijom, u cilju razvoja i nastavka funkcionisanja organa obezbedi i održi homeostazu. Harmoničan sklop ćelija čini telo zdravim.
Sve to uz civilizacijske tekovine: instant obroke, pekare, veštačke boje, konzervanse i emulgatore, „preteranu“ čistoću i higijenu (ličnu, predmeta, prostora), večito mokre „plastične“ pelene, plastične posude i flašice, aerozagađenje, nagle klimatske promene i temperaturne razlike, aparate u domaćinstvu (klima uređaj), mobilni telefone, osveživače vazduha, narušava fizički integritet osobe (ćelije), prvo nespecifične činioce imuniteta (urođeni=prirodni imunitet): kožu i sluzokožu sa svim svojim elementima odbrane (mikrobiom kože, mikrobiom creva, ćelije prirodne ubice-NK, prirodni antibiotici-polipeptidi); a zatim i stečene (specifične) činioce odbrane i „izvlači“ imunološki sistem izvan njegovih granica svakodnevnog „vežbanja“. Dakle, kontrola spoljašnjih faktor (okruženja deteta) obezbeđuje fizičko i mentalno zdravlje. Ili, kako bi jedna majka mog malog pacijenta rekla, vezano za veštačke pelene i gotovu hranu, „Dobro, ok doktorka, jasno mi je -„što se više patiš detetu je bolje“.
Danas se zna i potvrđeno je da primena jednog metoda lečenja retko daje rezultate, tj. nijedna bolest ne može da se izleči jednim pristupom. „Antibiotska era“ (preterana upotreba antibiotika) donela je nove probleme: 1) rezistentnost – mutacije sojeva; 2) narušavanje imuniteta: a-mikrobioma creva, b-suzbijanje imunološkog odgovora bilo zbog smanjenja broja ili funkcije belih krvnih zrnaca. Globalne klimatske promene pogodovale su razvoju i opstanku virusnih infekcija, kao i pojavi različitih oblika.
Sve to, uz napred navedene sociološko – kulturološke promene praćeno je promenama (disbalansom-aberacija) u imunološkom sistemu (čija funkcionalna kompetentnost je definisana uzrastom i mikrobiomom) i dovelo do pozicioniranja i zvaničnog priznavanja homeopatije kao komplementarne grane medicine, u našem društvu: preventivo i terapijski: zasebno ili u kombinaciji sa konvencionalnom terapijom.
Homeopatija ima rešenje
Nisam homeopata, ali u svom svakodnevnom radu, više od deset godina, vrlo uspešno i efikasno koristim kompleksne homeopatske lekove. Homeopatija je, kaže, prirodna, bezbedna i efikasna.
Zašto? Pre svega zbog holističkog pristupa – jer homeopatija posmatra dete kao celinu. Ali zato što su homeopatski lekovi prirodne supstance biljnog i mineralnog porekla, bez veštačhih boja, bez konzervanasa i bez štetnih emulgatora i drugih supstanci koje bi mogle štetno uticati na zdravlje. Mogu da se primenjuju od prvog dana života, u njihovoj izradi koristi se nanotehnologija, efikasni su i bezbedni. Nijedan homeopatski lek nikada nije povučen zbog neželjenog dejstva. Osim toga, homeopatija se ne bavi etiološkim činiocem, već problemom – posledicom, dakle, homeopatski pristup je neselektivan. I na kraju, kombinacija aktivnih supstanci podstiče fiziološke procese u organizmu ka samoizlečenju.
Moj problem u ambulantnom radu – upravo je imunitet, tj. kako da se obezbediti adekvatan imunološki odgovor kod najmlađih pacijenta, a homeopatija tu ima odlično rešenje.
– Najjednostavniji i najefikasniji pristup je upravo homeopatski. S preventivnog stanovišta, bez obzira na uzrast Immunokind, homeopatski imunološki preparat, obezbeđuje stabilnost i kompetentnost svake ćelije, te njen odnos sa okolinom. Međućelijska komunikacija obezbeđuje prenos signala rada u okviru organa, organizma i spoljne okoline i tako obezbeđuje homeostazu tj. stabilnost i otpornost dečjeg organizma.
Sa preventivnog i terapijskog aspekta virusnih infekcija tu je i Influcid jer signalom „podigne“ nivo rada ćelije da proizvede svoju prirodnu odbrambenu supstancu (interferon). Influcid ima senzibilitet za sve vrste virusnih infekcija jer poseduje neselektivnost Poseban značaj zbog kolektivnog načina života (pojava i širenje virusnih infekcija, epidemijski, sezonskog karaktera), na svim nivoima (vrtić, škola, posao, ustanove za stara lica).
Izvor: Zdravaiprava.com
