Da li nam je pandemija COVID-a možda učinila uslugu tako što je otkrila koliko je zapravo mentalno nezdrav naš trenutni način života, posebno za visoko osetljive ljude? Već je poznato da se svaki peti čovek rodi sa osetljivijim nervnim sistemom od prosečnog. Te ljude nazivamo visokosenzitivnim jer njihov je mozak biološki različit, reaktivniji je i – jednostavno najdublje i temeljnije obrađuje sve sa čime se sretne.
To je jedan od razloga što VSO češće mogu da imaju poteškoće sa anksioznišću i depresijom. U “normalnim vremenima”.
Međutim, doba epidemije Kovidom donelo je ogromne promene svima, te je posebno teško palo visokosenzitivnim ljuduma koji su se i pre njega upirali ne bi li “izdržali” svakodnevni tempo.
Iako sada dominira nagla stangnacija i prinudni odmor , što je u početku moglo prijati visokosenzitivnim ljudima, postoje stvari koje im mnogo teže padaju nego ostalima.
Konstantna briga i zastrašivanje, gubljenje smisla, konfuzija, nemogućnost snalaženja, nagli skok mortaliteta, još dublje “kopanje” po sopstvenom unutrašnjem svetu (u kome ne mora biti mirno i bezbedno), bombardovanje lošim vestima iz minuta u minut, gubljenje fokusa i uzemljenja, autentičnih ličnih kontakata – sve ovo može dovesti i dovodi do psihičkih poteškoća. S obzitom na to da sve osećaju jače, visokoosetljivim ljudima koji nikako ne vole neizvesnist se preporučuje da bukvalno odstrane od sebe sve što ih uznemirava, a moguće je odstraniti.
Takođe, još više učenja o svojoj osobini, traženje grupa podrške i “pomagača” iz različitih profesija koji su upoznati sa postojanjem crtom visoke osetljivosti može biti veoma blagotvorno i doneti olakšanje.
