U našem narodu još uvek važi mišljenje da su dame nakon tridesete zašle u „ozbiljne“ godine. Posledično zbog toga nemaju više šanse za udaju. Udaja se izdvaja kao jedan od najbitnijih životnih ciljeva. Okruženje nešto starije devojke obično zapitkuje o postojnju emotivnog partnera uz nadu da on ipak tajno postoji. U „lakšim“ slučajevima bližnji pokušavaju da sugerišu potencijalnog partnera od muškaraca iz okruženja. U „težim“ slučajevima dešava se čak i osuda kroz konstataciju da je „njeno već prošlo“ i da se neće ostvariti kao majka i supruga.
Zašto su mnoge devojke nako tridesete same?
Često se dešava da su lepe, pristojne i uspešne devojke same jako dugo, nekad i godinama. Emotivna situacija za njih i njihove bližnje nekad deluje beznadežno jer koliko god se trudile da svetu pruže najbolju verziju sebe, ništa se ne menja u emotivnom smislu. Ali važno je i šta čini tu „najbolju verziju sebe“. Većina dama će se truditi da izgleda što bolje, što mršavije, da obnovi garderobu, da im lice sija od kozmetike… itd. Naravno verujući da muškarci prilaze savršenim devojkama, sa savršenom frizurom, izgledom iz modnih magazina i slično. Nažalost, akcenat ostaje na pojavi čak i kod dama koje su zrele, ostvarene, dobro obrazovane i sa razvijenim unutrašnim životom.
Budući da živimo u svetu imidža (predstave koja se svesno kreira) ne čudi što su dame orjentisane na ostavljanje pretežno vizuelnog utiska. Kao epilog imamo sliku rаzdvojenih devojaka i mladića po manjim grupicama koje se retko mešaju na mestima za izlazak.
Problem u komunikaciji
Ukoliko postoji problem sa upoznavanjem novih ljudi iako osoba dolazi u kontakt sa drugima na mestima za izlazak, na poslu, tokom druženja sa prijateljima ili rođacima, možemo konstatovati da postoji problem u komunikaciji. Prilikom upoznavanja sa drugima komunikacija biva svedena i devojke se ne trude da je razviju, već se zatvaraju u sebe. Tako potencijalni partneri mogu da primete najčešće smo njen spoljašnji izgled ili posredno neke detalje iz njenog života. To očigledno nije dovoljno da bi muškarci imali inicijativu prilikom upoznavanja.
Naučnici su dokazali da prilikom upoznavanja odlučujući utisak se stvara u prvih pet sekundi. To znači da ljudski mozak ima izuzetnu sposobnost da u kratkom roku prepozna i klasifikuje različite ljudske karakteristike. Te informacije su presudne za sve dalje odnose.
U tom smislu fizička lepota i atraktivnost imaju značaj, ali ne više od srdačnosti, dobronamernosti, finih manira, saosećanja, elokventnosti i vedrine. U tom smislu ne treba mešati komunikativnost u opštem smislu i sposobnost za romantičnu komunikaciju koja vodi ka emotivnoj vezi. Emotivno povezivanje između dve osobe je oktava više u odnosu na upoznavanje radi druženja i zahteva dozu smelosti i sposobosti za emotivno otvaranje.
Unutrašnji sukobi i samoća
Dame koje su dugo same obično se naviknu na svoj solo status i u njemu pronađu različite benefite. U odnosu na periode kada su bile u vezama, u solo statusu imaju znatno više vremena, veću slobodu u odlučivanju o slobodnom vremenu i aktivnostima. Takođe, solo status naročito prija damama koje su imale veće probleme u prethodnim vezama, te su zadržale izvesnu dozu opreza ili čak straha.
Da bi se osoba emotivno otvorila za ulazak u vezu mora najpre da se reši emotivnog balasta iz prethodnih veza. Slično je i sa teškim situacijama iz primarne porodice. Opterećenost lošim odnosima iz detinjstva, nefunkcionalnom porodicom ili lošim događajima u porodici takođe može da vodi emotivnoj zatvorenosti ili različitim disfunkcionalnim ponašanjima koji loše utiču na emotivno povezivanje.
Kriterijumi za izbor muškaraca
Traženje partnera ne treba da predstavlja potragu za osobom koja će osobu činiti potpunom. Celovitost ličnosti treba da se gradi i „osigura“ pre ulaska u ozbljnu vezu. Tu partner ne treba da bude deo koji nedostaje za sreću. Sreća, kako god je tumačili, dešava se kad je osoba sama sa sobom u miru, kada živi kako želi i ostvaruje ciljeve sopstvenim snagama. Partnerstvo je bitan segment ispunjenosti, ali nikako ne treba da bude i neizostavan uslov.
Šta partnerstvo ne treba da bude?
- Partnerstvo zapada u krizu kada partneri od njega očekuju nešto što mu po prirodi ne pripada. Na primer, partnerstvo ne treba da služi za zaceljivanje starih rana koje su nastale u prethodnim vezama.
- Partnerstvo nije ni takmičenje. Rivalstvo među partnerima gotovo nikada ne daje trajanje emotivnog odnosa, već vodi u konfrontacije i frustracije.
- Emotivni partner ne treba da bude vreća za udaranje svaki put kad se probude frustracije izazvane ranjavanjem u detinjstvu. Emotivni prtljag, koji svi negde vučemo iz porodice, treba na vreme pohraniti u prave fijoke u glavi. Ljutnja na oca koji nam nije posvećivao dovoljno vremena, koji nas je vređao ili omalovažavao, nema baš nikakve veze sa sadašnjim/ potencijalnim partnerom. Potrebno je uključiti tu i praštanje.
- Partner nije kompenzacija (zamena, utešna nagrada) za neostvarene ciljeve u karijeri. Ostvaren partner nije zamena za ličnu ostvarenost u bilo kom segmentu života.
- Veoma je važno u periodu kada je osoba solo da negde pretrese svoje viđenje idealnog/željenog partnera. Pomenute stvari su najčešće zamke koje odmažu u uspostavljanju valjanog emotivnog odnosa.
Psihološko savetovanje
Kada dođe do problema u uspostavljanju valjane komunikacije sa suprotnim polom, odnosno kada u dužem periodu ne dolazi do emotivnog odnosa potrebno je preispitati mnoge aspekte sopstvenog delovanja. Emotivna apstinencija u dužem periodu može da ukaže na probleme u komunikaciji, dominaciji strahova, postojanje negativnog emotivnog naboja i mnoge druge.
Najbolji način da se problem samoće u dužem perodu razreši je rad na svojoj psihološkoj strani kroz psihološko savetovanje. Na taj način se pretresaju zatureni strahovi i frustracije, kao i neosvetljeni delovi ličnosti koji ometaju emotivno povezivanje sa drugom osobom.
