Još su aktuelni sunčani dani, ali jesen se začas „raspiri“ i vetar tada veoma šteti koži lica. Da biste zaštitili kožu od vetra, hladnoće i suvog vazduha u toplim prostorijama iskoristite sezonske namirnice koje je hrane i neguju. Na prvom mestu- bundevu, koje ovih dana ima u izobilju.
Zahvaljujući kalcijumu, cinku i vitaminu B iz jogurta, beta karotenu iz bundeve koji regeneriše kožu i cimetu koji omogućava bolju prokrvljenost vaše lice će da zablista.
Ovu masku nanosite tokom jeseni i zime barem jednom mesečno.
POTREBNO JE
- dve kašičice jogurta
- šoljica kuvane bundeve
- pola kašičice meda
- pola kašičice maslinovog ulja
- prstohvat cimeta
PRIPREMA
Pomešajte jogurt sa bundevom, medom, maslinovim uljem i cimetom.
Masku nanesite na čisto lice i ostavite da deluje 10 minuta. Operite lice mlakom vodom i uživajte u baršunastoj koži.
[su_quote id=“custom“]
Prirodna zaštita slabi
Zbog stalnih prelazaka iz hladnog u toplo i obratno koža se dodatno isušuje, tako da postaje osetljivija, sklona pucanju i perutanju. Zimi se usporava lučenje lojnih žlezda, a time slabi prirodna zaštitna uloga sebuma (štiti kožu od bakterija i isušivanja), tako da je u ovom periodu potrebna nega kremama drugačije teksture i sastava od onih koji se koriste u proleće i leti. Veoma je bitno negu prilagoditi novim potrebama, a najvažniji deo nege postaje zaštita.
[/su_quote]
[su_quote id=“custom“]
Nauka je dokazala da bundevu karakteriše veliki broj fitonutrijenata karotenoida.
Karotenoidi su zaslužni za narančastu boju ove namirnice, ali i za mnoga lekovita svojstva bundeve. Među njima su alfa-karoten i beta-karoten, poznati i kao provitamini vitamina A, jer ih je moguće pretvoriti u aktivan oblik vitamina A.
Među povrćem, bundeva je jedan od najkoncentriranijih izvora alfa-linolenske kiseline (ALA), omega-3 esencijalne masne kiseline koja je vrlo dobra za zdravlje srca.
Ova kiselina se pretvara u EPA, masnu kiselinu kojom obiluje riba, za koju se ustanovilo da snižava trigliceride i sprečava promene ritma rada srca. ALA u ishrani i sama snižava rizik od pojave bolesti srca i kardiovaskularnog sistema.
[/su_quote]
Pripremila: M.V.