Bogat je vitaminom C, belančevinama i beta-karotenom. Praziluk zbog svega toga, ali i svoje blage arome treba da bude što češće na meniju tokom jesenjih dana. Za razliku od svojih „rođaka“, belog i crnog luka, slabije se oseća pa ga možete jesti i tokom radne nedelje.
Praziluk nije osetljiv na niske temperature, pa je njegovo uzgajanje najlakše. Može se brati od početka jeseni pa sve do kraja proleća, i njegova upotreba je velika naročito zimi kada je izbor povrća osiromašen. Najblažeg ukusa, bez ljutine, bez jakog mirisa, ne izaziva suze u očima, ali pripada vrsti luka.
Rižoto ili musaka mogu da budu idealan obrok za ove jesenje dane jer će ga ostale namirnice ublažiti – ako vam smeta njegova „lukasta“ aroma.
Istorijski gledano praziluk je dalji rođak crnom i belom luku. On je vrlo stara biljka koju su nekada davno uzgajali Egipćani, Grci i Rimljani.
Prepoznatljiv je po dugim, pljosnatim zelenim listovima, dok mu je mesnati deo iznad korena bele boje.
Ako ga jedete sa povrćem u salati, osiguraćete organizmu dovoljnu količinu mangana, folne kiseline, vitamina C i B6 i gvožđa.
Kuvanjem ćete umanjiti njegovu snagu, ali je praziluk u svakom obliku poželjna namirnica. Naime, zahvaljujući tiosulfonatima koji seckanjem povrća prelaze u sulfide i ovo povrće postaje poput prirodnog antibiotika koji jača imunitet, snižava krvni pritisak i generalno pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem.
RIŽOTO SA PRAZILUKOM
POTREBNO JE
- 2 veća praziluka
- 150 gr pirinča
- 30 gr parmezana
- maslinovo ulje po ukusu
- so, biber
- 1 kašičica putera
- malo vlašca
- 1 koren peršuna
- 1 luk
- 1 šargarepa
PRIPREMA
Iseckajte praziluk, samo beli deo, peršun, šargarepu. Sve lepo izdinstajte na puteru, dodajte začine prema vašem ukus. Dodajte malo vode i pirinač. Dodajte vodu čim ispari, a dok se pirinač ne skuva. Pred kraj kuvanja dodajte maslinovo ulje i parmezan.
Pripremila: M. V.