Sindrom insulinske rezistencije je stanje koje prethodi šećernoj bolesti, potencijalno je reverzibilno i podrazumeva rezistenciju perifernih tkiva, pre svega mišićnog, na dejstvo insulina. Od insulinske rezistencije najviše pate žene starije od 50 godina, sa stomačnom gojaznošću, povišenim masnoćama i trigliceridima, kao i hipertenzijom.
Pankres je organ koji luči hormon insulin. Ukoliko neka osoba više jede, naročito ako unosi hranu koja se brzo razlaže i brzo podiže koncentraciju glukoze u krvi, u krvi će biti stalno velika količina glukoze.
– U početku, pankreas može da kompenzuje ovaj pritisak, povećava lučenje insulina, pa se i u krvi povećava njegova koncentracija. Na periferiji su ćelije “gladne”, jer ne mogu da koriste hranu razgrađenu do glukoze koja se nalazi u cirkulaciji, pa šalju signal mozgu, koji, s druge strane, različitim mehanizmima pojačava apetit. Tako da imamo paradoksalnu situaciju – dovoljno glukoze i povećanu količinu insulina u organizmu, a stalno prisutan osećaj gladi i manjak energije. Ovako se oseća osoba sa insulinskom rezistencijom, a to je u SAD-u 35 odsto odraslih osoba, starijih od 20 godina i 50 odsto starijih od 65 godina . Čak je i u Kini 2010. godine zastupljenost insulinske rezistencije u formi predijabetesa iznosila čak 50,1 odsto. Češće oboljevaju žene, a sa starenjem se povećava broj obolelih – kaže dr Milena Pandrc, kardiolog sa VMA.
Kako je prepoznati?
Tipičan pacijent sa insulinskom rezistencijom je žena starija od 50 godina, sa abdominalnom gojaznošću, povišenim masnoćama, dominatno trigliceridima, povišenim arterijskim krvnim pritiskom.
– Obično se žali na umor, slabost, povećan apetit, povišenu telesnu masu. Može je karakterisati maljavosti muškog tipa, akne i alopecija, često hiperpigmentacije na prevojima. Potrebno je uraditi laboratorijske pretrage u smislu određivanja jutrnjih vrednosti šećera i insulina, iz kojih se izračunava indeks insulinske rezistencije. Ukoliko je veći od 2,7, osoba ima insulinsku rezistenciju .
Koji drugi organi su pogođeni?
Pomene na malim i velikm krvnim sudovima nastaju već u fazi predijabetesa, što znači da osoba ne mora imati dijabetes da bi imala oštećenja krvnih sudova oka, bubrega srca, već se to dešava i pri graničnim vrednostima šećera.
Kako se prevenira i leči ?
Primarna prevencija, zapravo lečenje predijabetesa se odnosi pre svega na modifikaciju stila života i eventualnu primenu farmakoloških sredstava.
– Promena životnog stila podrazumeva kontinuiranu fizičku aktivnost uz redukciju telesne mase. Fizičku aktivnost bi trebalo uvoditi postepeno uz obaveznu proveru kardiovaskularnog statusa pre vežbanja. Individualno podešen program aktivnosti uključuje 30 do 60 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno (50 do 70 odsto maksimalnog srčanog pulsa) sa postepenim uvođenjem, najmanje pet dana nedeljno. Kako i koliko će vežbati zavisi od mogućnosti i želje svakog pacijenta, ali su optimalne kontinuirana šetnja, plivanje, vožnja biciklom, laka aerobna gimnastika. Osobe bez kontraindikacija mogu da imaju i intenzivan aerobni trening u trajanju od 75 minuta sedmično.
Pravilna ishrana uz redukciju telesne mase za oko sedam odsto u intervalu od šest meseci, bi trebalo da se sprovodi doživotno. To znači 500 kalorija dnevno manje, nedeljno pola kilograma, mesečno dva kilograma.
– Pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnu ishranu sa oko 130 grama složenih ugljenih hidrata dnevno, uz zabranu unošenja trans masti ( prženje, pohovanje), prostih ugljenih hidrata ( slatkiši, beli hleb) i restrikciju zasićenih masti na manje od sedam odsto dnevnog kalorijskog unosa (svinjska mast). Preporučuju se nezasićene omega 3 i 6 masne kiseline, kojih ima u biljnoj hrani , plavoj ribi (sardela, skuša, tuna, inćuni) te ribi iz hladnih mora (haringa, losos), orašastim plodovima, uz pripremu na hladno ceđenom maslinoviom ulju. Ovaj tip ishrane se naziva mediteranskim.
Saveti: Ukoliko se osećate umorni i slabi, imate povećan apetit, povišenu telesnu masu, povišene masnoće, dominatno trigliceride, povišen arterijskim krvni pritisak, maljavosti muškog tipa, akne i opadanje kose, često hiperpigmentacije na prevojima, obavezno se javite lekaru. Pravovremena dijagnoza ranih poremećaja regulacije šećera u krvi i otpočinjanje lečenja zadržava oštećenje funkcije pankreasa na postojećem nivou i omogućava potencijalni oporavak. U cilju prevencije, potrebne su češće kontrole šećera u krvi uz pridržavanje opštih higijensko-dijetetskih mera.
Izvor: www.zdravaiprava.com
