Epidemiološka situacija u Srbiji u vezi sa oboljevanjem od gripa je stabilna i u skladu sa kretanjem oboljenja za ovaj period godine, saopštio je Institut “Batut” i naveo da je ovo po odzivu stanovništva na imunizaciju jedna od najuspešnijih sezona u poslednjih deset godina.

Foto: Pixabay

Od početka sezone 2018/2019. prijavljeno je ukupno 52.580 obolelih od oboljenja sličnih gripu.

U periodu od 7. januara do 13. januara u Srbiji se beleži 4.968 slučajeva oboljenja sličnih gripu.

Najveći broj obolelih u našoj zemlji beleži se kod dece u uzrasnoj grupi od 0 do 4 godine.

Do sada potvrđeni slučajevi su sa teritorije grada Beograda, nišavskog, južno-bačkog, rasinskog, pomoravskog i jablančkog okruga.

Radi se o virusima tipa A (H1N1 i H3N2) koji se i nalaze u sastavu vakcine predviđene za ovu sezonu.

Krajem 2018. godine, prema podacima “Batuta”, imunizacija je postigla visok obuhvat ciljne populacije, čime je i potrošnja vakcina bila viša nego prethodnih godina.

Količine vakcina redovno se preraspodeljuju preko Instituta i zavoda za javno zdravlje.

Inače, ovo su osnovne razlike između prehlade i gripa:

1. Kada počinju prvi simptomi?

Prve naznake prehlade javljaju se dan do dva nakon kontakta s virusom, obično započinju svrabom i osećajem žarenja u grlu koji se polako pogoršavaju. Grip nastupa munjevito i naglo, od jutarnjeg zdravog i poletnog osećaja i za nakon par sati bola u celom telu.

Visoka temperatura, malaksalost, bol u zglobovim i mišićima, gubitak apetita – simptomi su gripa koji je obavezno odležati.

2. Koji su najsličniji simptomi?

Grlobolja i iscedak iz nosa prve su naznake bolesti koje se pojavljuju i kod gripa i kod prehlade. No, ipak s bitnom razlikom. Kod prehlade problemi s nosem i sinusima obično krenu nakon što grlo prestane da boli, nakon čega sledi providni iscedak iz nosa. Kod ovih simptoma mogu vam pomoći napici za prirodno otčepljivanje sinusa.

Postepeno on postaje obilniji, gušći i žut, a nos je sve vreme blokiran, peti dan stanje se poboljšava. Kod gripa upala ne sazreva na takav način, naime iscedak ostaje isti po nekoliko dana ne menjajući svoju teksturu. Iscedak kod gripa obično ne postaje gust i gnojav vremenom kao kod prehlade, a kašalj obično ostaje suv i neproduktivan.

3. Koliko visoka telesna temperatura otkriva prehladu/grip?

Blokada nosa i osećaj iznemoglosti koji nastaju zbog opterećenosti disajnih puteva kod prehlade izazivaju glavobolju i blagi osećaj groznice. Kada je reč o gripu takvi su simptomi mnogo intenzivniji i telo trenutno postaje prikovano za krevet, što uveliko uzrokuje skok temperature do 40°C. U borbi protiv visoke temperature može vam pomoći prirodni antibiotik od meda, đumbira i luka.

4. Kada je vreme za mirovanje i ležanje u krevetu?

Zavisno od virusa koji su izazvali prehladu, razlikujemo i različite simptome. Nekada to mogu biti slabost i drhtavica, no oni nastupaju postepeno. Ležanje u krevetu nije nužno i osoba s prehladom može normalno da funkcioniše.

Za razliku od prehlade, grip simptome pokazuje u očima u obliku crvenila i suza, dok koža izgleda vlažno i drži visoku temperaturu. Bolovi u zglobovima, gubitak apetita, razdražljivost, osetljivost tela na dodir i iscrpljenost izazivaju i potrebu tela za odmorom. Kod gripa je nužan oporavak, ležanje u krevetu, minimalan kontakt s okolinom i pogotovo jačanje imuniteta.

5. Koliko dugo traje prehlada/grip?

Vrhunac prehlade događa se obično dva do tri dana nakon pojave simptoma, a najgore prolazi već nakon nedelju dana. Prehlada bi trebalo u potpunosti da se povuče tri, maksimalno četiri nedelje nakon oboljenja. Grip iscrpljuje telo pa se bolovi i umor mogu zadržati još nedeljama, ponekad mesecima nakon pojave prvih simptoma.

Fizičke aktivnosti postaju u tom periodu teške i propraćene velikom količinom znoja i iscrpljenosti. Teži grip dodatno oslabljuje organizam i može uzrokovati pojačane bolove u području stomaka, zglobova i mišića ili mozga. Ukoliko zbog zaraze virusom u telo počinju prodirati i bakterije prete ozbiljne bolesti poput upale pluća.

 

Izvor: Tanjug