Francuski pisac Antoan de Sent Egziperi, autor “Malog princa”, jedne od najčitanijih knjiga u svetu, poginuo je 31. jula 1944. godine pod i dalje nerazjašnjenim okolnostima tokom leta nad Sredozemnim morem kao pilot izviđačkog aviona Vazduhoplovnih snaga Slobodne Francuske u Drugom svetskom ratu.

 

Foto: Pixabay

Egziperi je rođen u Lionu 29. jun 1900. Bio je zaljubljenik u visine i maštar. Ostavio je niz romana o pilotima (“Južna poštanska služba”, “Noćni let”, “Zemlja ljudi”, “Ratni pilot”), roman “Tvrđava”, ali zauvek je upamćen po knjižici “Mali princ” u kojoj na jednostavan način propoveda razumevanje, toleranciju i etičnost u odnosima u svetu, naglašavajući veru u moć preobražavanja čoveka.

Mobilisan od strane francuske avijacije, Egziperi se obučavo za pilota. Stekao je pilotsku dozvolu i kasnije dobio ponudu da pilotira u ratnom vazduhoplovstvu, ali je pod pritiskom porodice i njegove tadašnje verenice to odbio. Preselio se u Pariz i zaposlio u kancelariji. U ovom periodu počinje da se zanima za književnost i piše svoje prve radove.

Ubrzo upoznaje poznate pisce, među kojima je bio i Andre Žid, koji su podržavaju njegov literatni rad.

1928. godine postao je upravnik zabačenog aerodroma Kep Džubi u Rio de Oro u Sahari. Dom mu je bila drvena koliba, a spavao je na slamarici. Izolovan, Egziperi se polagano sve više zaljubljivao u pustinju i iskoristio je njenu grubu lepotu kao pozadinu za svoju najčuveniju knjigu “Mali princ”.

Po izbijanju Drugog svetskog rata ponovo se pridružio vojsci leteći u izviđačkoj eksadrili. Nakon pada Francuske 1940. godine, izbegao je u SAD, gde u periodu leto/jesen 1942. godine piše “Malog princa”, kojeg će naredne godine i objaviti. “Mali princ”, dečija knjiga za odrasle, prevedena je na preko 150 jezika. Tvrdi se da je ova knjiga najprodavanija na svetu posle Biblije i Kapitala Karla Marksa. Uobičajeno se smatra da je retka ruža, koja se spominje u knjizi, njegova žena.

1943. se ponovo pridružio Francuskom ratnom vazduhoplovstvu u severnoj Africi. Zanimljivo, i tokom ovog perioda je nastavio sa svojom starom navikom da piše dok leti.

Pisca “Malog princa” 31. jula 1944. godine poslali su ga u misiju izviđanja u dolini Rone, koja je prethodila invaziji savezničkih snaga na jug Francuske i više ga niko nikada nije video. Njegov avion je nestao – a ne zna se da li je oboren, da li je avion pao nesrećnim slučajem ili je u pitanju samoubistvo. Povoda za ovo poslednje davao je sam Egziperi, koji se u ovom periodu osećao izolovano i usamljeno, te smatrao da mu budućnost ne donosi ništa dobro. Nemački ratni dnevnici toga dana nisu zabeležili nijedno obaranje neprijateljskih aviona u tom regionu.

Ovo su samo neki od citata autora “Malog princa” koji nas mogu inspirisati.

Ono što pustinju čini lepom je činjenica da negde krije izvor.

U zadovoljstvu avanture i pobede čovek pronalazi istinsku sreću.

Prava ljubav je nepresušna. Što više dajete, više imate. Isto je i sa fontanom, što više vode crpite iz nje, to je bujniji njen tok.

Zašto uopšte razmišljamo o dobitku i posedovanju, kada je jedina stvar koja je čoveku potrebna je to da postoji i da umre potpuno ispunjen.

Suština stvari nije u samim stvarima, već u našem stavu prema njima.

Svaki čovek mora prvo u sebi da potraži značenje života. To nije nešto što se otkriva, već nešto što se oblikuje.

Savršenstvo se ne postiže kada više nemamo šta da dodamo, već kada više nemamo šta da oduzmemo, kada telo lišimo odeće do potpune nagosti.

Nemam prava da umanjim nečiju vrednost. Nije bitno šta ja mislim o nekome, već šta taj neko misli o sebi. Umanjiti nečije samopoštovanje je greh.

Reci mi ko ti se divi i reći ću ti ko si.

Samo se srcem može zaista gledati. Ono što je suštinski važno, nevidljivo je oku.

Mašine ne izoluju čoveka od najvećih problema prirode, već ga uranjaju još dublje u njih.

Biti čovek znači biti odgovoran.

Izvor: Prva.rs