Da li postoji određen profil žena koje u emotivni odnos ulaze kao druge i pristaju da budu ljubavnica? To mogu da budu nesigurne osobe koje imaju negativnu sliku o sebi, pa se iza predstave zadovoljne ljubavnice krije dama sa manjkom samopouzdanja.

 

Foto: Picjumbo

Zaljubila se u oženjenog? Da. Kakav kliše. I ponoviće ga opet vezom sa drugim zauzetim muškarcem. Pa još jednom. Čaršija će je prozvati ženom koja rastura brakove. Ili bar unosi pometnju u nečiji bračni mir. Kao da je specijalizovana da bude druga. Kao da ne ume i ne želi prvo mesto.

Činjenica je da neke žene uporno igraju sa kartom ljubavnice. Da li je to fetišizam? Ili je bliže mazohizmu? Možda je prkos, zavođenje i zaljubljivanje iz takmičarskog poriva da se prva zbaci sa prestola? Ili je sve zajedno – i uzbuđenje, i patnja, i revolt, i kompeticija? Da li je jednom ljubavnica, neretko i – uvek ljubavnica?

Jovana Jestrović, psiholog i sistemski porodični psihoterapeut kaže da nije sigurna da bi mogla da da potvrdan odgovor na ovo pitanje.

– Ali ono što je svakako tačno jeste da svi gotovo uvek biramo slične odnose i da to nije baš slučajno – tvrdi sagovornica “Života plus”. – Ukoliko posmatramo sa te strane, možda se radi o ženama koje uvek biraju da budu u odnosima u kojima nemaju potpunu posvećenost partnera ili je potrebno da se sa nekim “nadmeću” za njega. Neke svesno ulaze u takve odnose, jer im oni iz ko zna kog razloga odgovaraju. Mnoge žene time potvrđuju neka svoja duboko ukorenjena uverenja o sebi, svetu i drugima, što se uglavnom odija potpuno nesvesno.

DA LI JE LJUBAVNICA “OTIMAČICA” TUĐIH MUŽEVA

Postoji li profil ljubavnice i kako bi on mogao da se opiše?

– Trenutno baš radim sa klijentkinjom koju je suprug varao godinu dana. Često kroz razgovor spomene da je ta žena sada sa drugim oženjenim muškarcem i da njihov brak nije jedini koji je “pokvarila”. A neretko se ubaci i fraza “znam ja takve.” Iako se o ljubavnicama obično govori kao o ženama bez morala, kao o posebnoj grupi koja rastura brakove i otima tuđe muževe, zapravo se ne bih složila sa tim da postoji nešto što možemo nazvati profilom. Ljubavnica može da bude svaka žena kojoj ovakva vrsta odnosa iz nekog razloga uslovno rečeno odgovara, pri čemu taj razlog može da bude svestan, ali takođe i potpuno nesvestan.

Neke “večite” ljubavnice objašnjavaju sebi da su u boljem položaju, jer ne moraju da kuvaju, peru veš i brinu o muškarcu sa kojim su (pošto to rade supruge), već samo uživaju. Da li je to zapravo odbrambeni mehanizam? Koliko su one svesne da to može da bude i poniženje i da mora da utiče na samopouzdanje, odnosno na njegovo odsustvo?

– Čini mi se da sve zavisi od situacije do situacije i da li se to doživljava kao poniženje. S jedne strane, može biti da se radi o osobama koje su nesigurne i imaju negativnu sliku o sebi, pa se iza predstave zadovoljne ljubavnice krije žena sa manjkom samopouzdanja. Ali ne bih volela da generalizujem. Ono što je činjenica jeste da se ovi odnosi po nekim aspektima bitno razlikuju od onih između supružnika, poput podele posla i obaveza u kući, što ovde nedostaje, pa neke ljubavnice to ističu, fokusirajući se samo na “pozitivne” aspekte.

Koliko je ženama koje su više od dva puta bile ljubavnice zapravo teško da ostvare vezu sa slobodnim muškarcem?

– Funkcija predbračnih veza, između ostalog, jeste priprema za brak i bračno funkcionisanje. Dakle, parovi bivajući u vezi uče kako da budu par, komuniciraju, rešavaju probleme, provode slobodno vreme ili dele finansije. Kao što se neretko pitamo koliko današnje moderne forme veza (“prijatelji sa beneficijama” ili mladi koji se samo “viđaju”) zaista uče mlade partnerskom funkcionisanju i pripremaju ih za brak, isto tako se možemo pitati i na koji način odnos u kojem je žena druga priprema nju za monogamnu vezu sa slobodnim čovekom. U tom smislu, ne mogu odgovoriti na pitanje direktno, dakle, da li je teško, ali bivanje u vezi sa zauzetim ih svakako ne čini pripremljenim za odnose sa slobodnima. Veštine potrebne za ove relacije i način funkcionisanja u njima se razlikuju od onih “zabranjenih” formi.