Svi težimo zdravijim stilovima, zdravijim navikama i zdravijim odlukama. Ana Todorović, specijalista strukovni nutricionista dijetetičar iz oblasti Javnog zdravlja otkriva za portal “Zdrava i prava” koje smernice treba preduzeti šta je ono što je zaista važno za ispunjeniji i zdraviji život.

 

Foto: Freepik

Čak i sa zdravijim odlukama ne treba preterivati. Naša sagovornica predlaže sledećih šest kao najbolje za zdraviji život:

1.Zdravo ću se hraniti

Ovo podrazumeva redovan doručak i dosta voća, povrća, ribe na meniju.

2.Redovno ću kontrolisati krvnu sliku i opšte zdravstveno stanje i kada se sasvim dobro osećam

Bez obzira na stanje potrebno je uredno pregledati svoj organizam.

3.Odlaziću ranije na spavanje i ustajaću ranije

San je ključan za revitalizaciju i oporavak.

4.Redovno ću ići u šetnju i na vežbe

Fizička aktivnost je ključna za očuvanje zdravlja

5. Prestaću / smanjiću pušenje

Ograničete se do pet cigareta za početak, a težite da prestanete da pušite.

6. Smanjiću upotrebu mobilnog telefona, računara i  više ću se družiti.

Foto: Freepik

“Svaka briga ukoliko je prekomerna i prevazilazi okvire optimalne može da odvede u neku drugu krajnost i to negativnu. Najnoviji pojam koji se često upotrebljava jeste ortoreksija –  poremećaj u ishrani koji podrazumeva prekomernu brigu o ishrani, unosu kalorija, sastavu namirnica, načinu na koji se one spremaju i pritom remeti osobu da obavlja svakodnevne aktivnosti. To može da se prenese i na ostale članove porodice i predstavlja zaista problem u čijoj osnovi je psiholški faktor”, ističe Todorović koja će sutra biti i jedan od učesnika Festivala zdravlja na tribini “Važno je da znamo šta jedemo” o istraživanju navika u ishrani građana Srbije koje je sprovela kompanija Delez Srbija.

 

Naša sagovornica ističe kao važnu i poruku da od načina na koji se hranimo zavisi naše zdravlje, zdravlje naše dece i da uz dobru organizaciju i jaku volju i pregršt dostupnih informacija vrlo lako možemo pronaći model pravilne ishrane koji je uskladu sa afinitetima, mogućnostima, vremenu koje imamo na raspolaganju za pripremu zdravih obroka kako za nas, tako za našu porodicu.

“Važno je da ishrana bude raznovrsna, adekvatno pripremljena i u skladu sa potrebama organizma. Ishrana je istovremeno i veliki faktor uživanja i zato su uvek dozvoljeni ustupci u vidu omiljenog kolača ili neke druge hrane koja nas čini zadovoljnim. Zdrav način ishrane ne podrazumeva bezukusnu hranu, naprotiv, samo treba uključiti maštu prilikom pripreme”, navela je ona.

Rezultati istraživanja

“Navedena istraživanja pokazala su da se mnogo veći broj ljudi interesuje za pravilnu ishranu, ali tek mali broj prati preporuke za zdraviji pristup. Kao glavne barijere ispitanici su naveli nedostatak vremena, nedostatak novca, stress i uklapanje u socijalno okruženje. Svaki četvrti ispitanik preskače doručak. Ono šo je napredak u odnosu na prethodno istraživanje jeste da veći broj ispitanika čita deklaracije, informiše se o sastavu i poreklu proizvoda. Ono što je definitivno važno jeste konstantni uticaj medija, edukacija o pravilnoj ishrani u školama, češće spovođenje i evaluacija ovakvih istraživanja, dostupnost zdrave ishrane”, navela je Ana Todorović.

 

Izvor: Zdravaiprava