Koliko puta ste čuli da treba redovno da jedete dijetna vlakna? A nemate predstavu ni šta su dijetna vlakna, ni u kojim namirnicama se nalaze, a ni zašto su korisna.

pixabay.com

KLJUČNA SU ZA ZDRAVLJE

A istina je da su ona izuzetno značajna za naš organizam i da ih zaista treba unositi svakodnevno! Ona imaju ključan uticaj na naše zdravlje, i najpoznatija su po svojoj mogućnosti sprečavanja ili ublažavanja zatvora, odnosno za dobar i pravilan rad creva. Vlakna su jako važna za dobro funkcionisanje metabolizma svake osobe.

Osim što pospešuju lakšu probavu hrane, unos vlakana može uticati i na regulisanje težine, kao i na snižavanje holesterola. Vlakna takođe smanjuju rizik od dobijanja raznih kardiovaskularnih oboljenja.

Primarna uloga vlakana je da nam omogući bolje varenje drugih izvora energije, recimo, najviše proteina. Dijetalna vlakna umaju uticaj na creva tako što ih šire. Vlakna upijaju vodu i na taj način bubre. Tako regulišu i omogućavaju bolju probavu ostalih materija.

GDE IMA VLAKANA?

Vlakna potiču isključivo iz biljne hrane. U ishrani možete naći mnoštvo namirnica sa dobrim sadržajem vlakana. Kvalitetni izvori dijetalnih vlakana su povrće, voće, orašasto voće, celovite žitarice, mahunarke i razne semenke.

pixabay.com

Prvo mesto zauzimaju pasulj i ostale srodne mahunarke, najpre soja, sočivo i leblebija. Ostalo povrće, kao što su spanać, blitva, zelena salata, zatim brokoli, karfiol, kupus, su isto tako dobri izvori vlakana.

Dobar izvor su žitarice, kao što su kukuruz, ovas (ovsene pahuljice), integralna riža, kinoa, raž i mnoge druge, ali celovite sa mekinjama. Svakodnevni unos voća obezbeđuje dobru količinu vlakana, a i ostalih mikronutrijenata. Bilo koje voće koje unesete mora imati bar nešto vlakana. Bobičasto voće (brusnice, borovnice, kupine, maline i dr.) pokazalo se kao jedan od kvalitetnijih izvora vlakana. Voće kao što su jabuke, banane, pomorandže, kivi i još mnoštvo su isto dobri izvori vlakana.

Orašasto voće (badem, orasi, lešnjaci, kikiriki i dr.) i razne semenke nikako ne treba zapostaviti.

UNOS VLAKANA SMANJUJE RIZIK OD:

  • zatvora
  • sindroma razdražljivih creva
  • srčanih oboljenja
  • dijabetesa
  • hipertenzije
  • koronarne bolesti srca
  • insulinske rezistencije
  • metaboličkog sindroma
  • srčanog udara
  • raka debelog creva
  • raka dojke

Pripremila: S. G.