Svakog jutra gosti na brodovima za turistička krstarenja se bude i doručkuju na svojim privatnim balkonima, diveći se veličanstvenom pogledu na okean, na neku luku na svetskim morima, ili na obale Rajne kroz Nemačku. U svakom mestu pred kojim brod pristane, provede se od nekoliko sati do jednog dana, ponekad se ne izlazi na kopno, a kad se izađe, putnik s broda za krstarenje postaje deo gomile turista, boreći se u gužvi da vidi neku znamenitost, piše CNN.
Industrija krstarenja napreduje, brodovi su sve veći, bolji, ponuda uzbudljivija.
U isto vreme, luke su sve prepunije i zagađenije, a stanovnici priobalnih gradova sve više ljuti.
„Celo tržište turizma raste esktremno brzo“, kaže Martin Grifits iz Međunarodnog udruženja za krstarenja (CLIA), „ali još smo vrlo mali deo turizma u celini“.
U gradove koji su već prepuni – Veneciju, Dubrovnik i Barselonu, brodovi za krstarenje dovode samo pet odsto ukupnog broja njihovih posetilaca.
Ali, poslednjih godina veliki deo opšteg porasta turizma je mahom na istim mestima. Po Svetskom savetu za turizam i putovanja, od 1,4 milijarde međunarodnih turističkih putovanja 2018. godine, pola milijarde je bilo u samo 300 najpopularnijih gradova.
Društveni mediji verovatno utiču i kao reklama za putovanje, i kao sredstvo da se putovanje pripremi i ostvari. CLIA čak navodi da je ovogodišnji trend putovanja „krstarenje putem Instagrama“.
Mada je, uz više brodova za krstarenje, veća i dostupnost jeftinih avonskih karata, oni koji su zabrinuti zbog prevelikog pritiska turizma, upiru prst samo u brodove. Kažu da brodovi podstiču jednodnevne posete tokom kojih je malo verovatno da će turisti potrošiti novac na odredištu, pošto ostaju samo nekoliko sati.
Uz to, standardno vreme dolaska brodova za krstarenje je planirano tako da hiljade posetilaca stižu ođednom, ujutro.
Pojavila se i zabrinutost zbog zagađenja: Nedavni izveštaj grupe za održiv razvoj „Transport and Environment“ navodi da su 2017. godine brodovi vodeće svetske kompanije „Carnival“ ispustili kraj evropskih obala gotovo deset puta više sumpor-oksida nego svih 260 miliona automobila u Evropi.
Venecija je po podacima grupe „Transport and Environment“ treća luka po zagađenju od brodova. Barselona je prva, a treća je Palma de Majorka u Španiji, gde su stanovnici potpisali peticiju sa zahtevom da se broj dolazaka brodova za krstarenje ograniči na – jedan dnevno.
Venecijanka Džejn da Mosto, direktorka neporfitnog udruženja „We Are Here Venice“ (Venecijo, ovde smo), rekla je da su stanovnici na mukama i ogorčeni zbog mase džinovskih brodova za krstarenje i jer se „osećamo kao da su nam uskraćena građanska prava“.
Gradska uprava je zato nedavno odlučila da brodovi za krstarenje više ne prilaze Veneciji, već da putnike iskrcavaju nešto dalje, što je podržala i Vlada Italije.
Grifits, iz organizacije kompanija za krstarenje CLIA, ističe da su i one „prepoznale da mogu i da treba da pomognu gradovima-odredištima“, te je nedavno potpisan sporazum s Dubrovnikom da zajedno rade na rešavanju problema preteranog turizma.
„Svaka firma brodova za krstarenje plaća ogroman novac lukama i lokalnim vlastima da brodovi pristanu i snabdeju se u luci. Povrh toga, mi koristimo lokalno stanovništvo za priređivanje izleta“, rekao je Grifits.
„Možda se to ne vidi u lokalnoj piceriji ili kafeu, ali mi ipak veoma mnogo ulažemo u odredišta koja posećujemo“, dodao je on.
U 2017. godini „industrija krstarenja“ kaže da je ostvarila 134 milijarde dolara ekonomskog uticaja u svetu.
Uporedo ima „recepata“ kako da se turistička gužva smanji ili izbegne, a uživanje turista poveća.
Tako Sju Brajant, urednica rubrike londonskog „Sandej Tajmsa“ o krstarenjima, putnicima preporučuje da budu „promišljeniji i maštovitiji“: da gradove u koje stignu razgledaju noću ili u zoru, kada drugih nema, da za putovanje odaberu manje brodove i da na krstarenja idu van sezone.
Zato postoji i sajt „Avoid-Crowds.com“ koji skalom od jedan do sto obaveštava turiste o tome kada je verovatno da će negde biti gužve. Taj sajt kaže da mu je cilj da pomogne i turističkoj industriji i lokalnim vlastima da ublaže posledice preteranog turizma.
Samanta Brej, direktorka Centra za odgovorno putovanje, kaže da je „industrija krstarenja“ postala toliko velika da „mora hitno preduzeti korake da bi održala sopstveni poslovni model“ ugrožen nizom problema na koje ukazuju i turisti i lučki gradovi koji ih dočekuju, preneo je CNN.
Izvor: Beta
